Koje crnogorsko ministarstvo je nadležno za gig ekonomiju?

Iako je rad u gig ekonomiji, odnosno angažovanju radnika putem digitalnih platformi za obavljanje kratkoročnih poslova, sve više prisutan u Crnoj Gori, vlada ove zemlje se do sada nije bavila uređenjem tih radničkih prava, niti se zna koje je ministarstvo nadležno.

Iz novinske agencije Vijesti postavljeno je pitanje Ministarstvu ekonomije, rada i unutrašnjih poslova da li je započeto regulisanje ove vrste industrije, ali su iz ovog resora odgovorili da to nije njihova nadležnost.

Novinskoj agenciji su na problem neregulisanih radničkih prava zaposlenih u gig ekonomiji nedavno ukazali predstavnici Unije slobodnih sindikata (USSCG), navodi agencija Mina.

Oni su objasnili da se osobe koje su angažovane preko platformi smatraju “samozaposlenima”, a ne zaposlenima, čime se prvenstveno izbegava primena radnog i socijalnog zakonodavstva kao što su zasnivanje radnog odnosa, uplata doprinosa, bolovanje, trudničko, porodiljsko i roditeljsko odsustvo, pravo na sindikalno organizovanje, ograničeno radno vreme, zaštita i zdravlje na radu.

Uz to, ocenili su da terminološki, i sa svih drugih aspekata, platformski radnici i dalje ostaju nepoznanica za celokupan crnogorski sistem, da je posebno otežavajuća okolnost nepostojanje zvanične statistike povezane sa prisustvom tih kategorija na crnogorskom tržištu rada.

Takođe, saopšteno je da mnogi od građana rade kao platformski radnici na poziciji dostavljača, na primer Glovo.

Novinska agencija Vijesti upitala je predstavnike Ministarstva ekonomskog razvoja i turizma da li su se bavili utvrđivanjem broja radnika koji rade preko platformi, u takozvanoj gig ekonomiji, i da li su krenuli u regulisanju ove vrste industrije.

Na pitanja nije odgovoreno, već je nezvanično rečeno da oni za njih nisu nadležni, odnosno da su to pitanja za Ministarstvo rada i socijalnog staranja, iz kojeg je opet nezvanično rečeno da odgovore treba tražiti od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

”Zakonom o strancima uređuju se uslovi za ulazak, izlazak, kretanje, boravak i rad stranaca u Crnoj Gori. Istim zakonom propisano je da stranac u Crnoj Gori može da radi na osnovu dozvole za privremeni boravak i rad ili potvrde o prijavi rada i samo na poslovima za koje mu je izdata dozvola za privremeni boravak i rad ili potvrda o prijavi rada i samo kod poslodavca koji ga zapošljava“, rekli su iz MUP-a.

Shodno navedenom, kako su naveli, Zakon o strancima ne prepoznaje kategoriju stranaca koji u Crnoj Gori rade preko platformi u takozvanoj gig ekonomiji.

„O ovoj kategoriji stranaca MUP ne vodi službene evidencije, te ne možemo dati procenu koliko ljudi u Crnoj Gori rade kao platformski radnici, posebno ceneći činjenicu da i crnogorski državljani rade kao platformski radnici”, objasnili su iz MUP-a.

Na pitanje da li je ministarstvo počeli da reguliše ovu vrstu industrije i da li su pokrenuti neki konkretni koraci, napomenuli su da regulisanje ove oblasti nije u nadležnosti MUP-a, shodno Uredbi o organizaciji i načinu rada državne uprave, te je za pribavljanje podataka potrebno obratiti se nadležnim organima – Ministarstvu ekonomskog razvoja i turizma i Ministarstvu rada i socijalnog staranja.