Kreditiranje stanovništva u regionu ne posustaje

Dinamika kreditiranja stanovništva u regionu se ubrzava, dok se čeka glavni potez Evropske centralne banke – smanjenje kamatnih stopa.

Usporavanje inflacije u zemljama Evrope je u toku, pa se očekuje i stabilizacija monetarne politike, a iz ECB-a su ranije saopštili da bi snižavanje kamata moglo da počne od polovine ove godine, mada je bilo indicija da bi moglo krenuti i ranije – u aprilu ili maju.

U zemljama regiona stanovništvo ne odustaje od uzimanja kredita, i kreditiranje građana uglavnom raste. Prema podacima Hrvatske narodne banke, ukupni krediti stanovništvu na kraju novembra prošle godine iznosili su 21,7 milijardi evra.

U odnosu na isti period 2022. godine, na osnovu bilansa, rast posmatranih kredita ubrzan je na 8,9 odsto (plus 1,8 milijardi evra), što je za 0,6 procentnih poena više od godišnje dinamike iz oktobra.

Kako SEEbiz prenosi analizu Raiffeisen banke (RBA), ubrzanje rasta kredita stanovništvu nastavljeno je u kontinuitetu od februara 2023. godine. Na mesečnom nivou zabeležen je rast od 0,2 milijarde evra ili 0,9 odsto.

Podaci HNB pokazuju da su na kraju novembra gotovo 50 odsto ukupnih kredita plasiranih stanovništvu činili stambeni krediti, sa godišnjom stopom rasta od deset odsto, što je 0,6 procenata više u odnosu na prethodni mesec. Nenamenski gotovinski krediti su na kraju novembra iznosili skoro osam milijardi evra ili 36,7 odsto ukupnih kredita. Ovo ubrzanje krenulo je od početka prošle godine, a pozitivne stope rasta traju od 2021.

Prema izveštaju HNB, primećuje se pojačana tendencija kupovine nepokretnosti, trajnih potrošačkih dobara, zbog rasta nominalnih i realnih zarada.

Prekoračenja po transakcionim računima, sa iznosom od 820 miliona evra (3,8 odsto ukupnih kredita), beleže pad na godišnjem nivou od kraja 2022.

Prema poslednjim podacima HNB-a, efektivna kamatna stopa je u novembru zabeležila blagi mesečni pad za nenamenske gotovinske kredite (minus šest baznih poena), dok je za nove stambene kredite stagnirala na mesečnom nivou, ali i u poređenju na prosek prethodna tri meseca. U novembru je za nenamenske gotovinske kredite u proseku iznosila 4,90 odsto, a za stambene 3,98 procenata.

Prema podacima Evropske centralne banke o prosečnim kamatnim stopama na stambene kredite sa rokom dospeća za više od deset godina, Hrvatska se sa stopom od 3,73 odsto pozicionirala nešto iznad proseka evrozone (3,7 odsto). Međutim, i dalje je ispod proseka za Nemačku (3,92 procenta). Što se tiče prosečnih kamatnih stopa na potrošačke kredite (ukupno, novo poslovanje), Hrvatska ima jednu od najskromnijih kamatnih stopa među državama članicama od 5,06 odsto. Prosek posmatranih kamata u evrozoni je u novembru iznosio 7,85 odsto, a rast je predvodila Letonija sa skoro 14 odsto, navela je RBA.

Povećan ukupan broj kredita u BiH

Ukupni krediti koje su banke u Bosni i Hercegovini plasirale stanovništvu na kraju novembra 2023. godine iznosili su 11,77 milijardi konvertibilnih maraka (oko šest miljardi evra), a prema poslednjim podacima Centralne banke BiH, čak 864.434 građana imalo je pozajmice.

U odnosu na 2022. godinu, prošle godine je smanjen broj zaduženih građana, ali je povećan ukupan iznos kredita.

Najveći deo kredita stanovništvu na kraju novembra 2023. godine, od ukupnih 11,77 milijardu KM, odnosi se na nenamenske kredite koji su iznosili 8,6 milijardi KM (4,4 milijarde evra) ili 73,1 odsto, navela je Centralna banka BiH.

„Krediti za izgradnju ili kupovinu novih stambenih jedinica iznose 1,72 milijarde KM (870 miliona evra) ili 14,7 odsto, a krediti za kupovinu i popravku postojećih 969,5 miliona KM (496 miliona evra) ili 8,2 odsto“, dodali su iz CB BiH.

Raste zaduženost građana Crne Gore

Centralna banka Crne gore saopštila je da u strukturi kredita fizičkih lica (bez preduzetnika) preovladavaju namenski krediti koji čine 61,04 odsto, među kojima su dominantni stambeni krediti sa 47,42 procenta učešća, dok gotovinski nenamenski krediti čine 31,36 procenata, a hipotekarni 6,28 odsto.

Dugoročni krediti čine 98,77 odsto ukupnih kredita fizičkih lica i iznose skoro 1,7 milijardi evra.

Kratkoročni krediti fizičkih lica čine 1,23 odsto ukupnih kredita, i oni iznose 21,2 miliona evra, podaci su CBCG.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Pad kamatnih stopa Evropske centralne banke pratiće i domaće tržište