Povlašćeni proizvođači struje u Crnoj Gori ostvarili rezultate slabije za 2,3 miliona evra

Povlašćeni proizvođači električne energije u Crnoj Gori u ovoj godini su od prodaje struje po podsticajnim cenama prihodovali 17,9 miliona evra.

To je 2,3 miliona evra, ili oko 11 odsto, manje nego što bi prihodovali da su električnu energiju prodavali na tržištu, pokazuju podaci Crnogorskog operatora tržišta električne energije (COTEE), prenosi Mina, ozivajući se na pisanje Dana.

Na tržištu su struju mogli prodati za 20,2 miliona evra.

Trenutno su u sistemu podsticaja 23 povlašćena proizvođača, dok su tri firme početkom godine izašle iz sistema podsticaja. U pitanju su firme koje gazduju sa ukupno deset mini hidroelektrana (mHE) Hidroenergija Montenegro, BB hidro i Viridi progresum.

Te firme su izašle iz sistema podsticaja upravo zbog toga što na tržištu mogu da prodaju električnu energiju po ceni većoj od podsticajne.

Prethodnih godina to nije bio slučaj, već je podsticajna cena struje bila znatno veća od tržišne. Međutim, od septembra 2021. godine cena na tržištu počinje da raste i dostigla je neverovatne vrednosti. Lani je podsticajna cena bila oko 92 evra po megavat-satu (MWh), što je bilo skoro dva puta manje od prosečne tržišne cene.

Podsticajna cena godišnje se koriguje stopom inflacije iz prethodne godine. Lani je inflacija bila oko 17 odsto, što znači da je podsticajna cena sada više od 100 evra po MWh.

Povlašćeni proizvođači, kada se odluče za izlazak iz sistema podsticaja, moraju minimum godinu da budu na tržištu. Pravo na podsticajne cene imaju 12 godina od početka dobijanja tog statusa.

Prema podacima COTEE-a, najviše novca po osnovu prodaje električne energije u ovoj godini dobila je firma Krnovo Green Energy. Vlasnici vetroelektrana (VE) na Krnovu prihodovali su 8,2 miliona evra u ovoj godini, dok bi na tržištu, prema podacima COTEE, dobili 386.300 evra više.

Možura Wind Park, koja gazduje vetroelektranama na Možuri, prihodovala je 4,4 miliona evra, što je 1,07 miliona manje nego što bi to bio slučaj da su struju prodavali na tržištu.

MHE Vrbnica je prihodovala 845.800, ili 349.300 manje nego što bi prihodovali na tržištu.

Small Hydro Power Mojanska prihodovala je od prodaje struje 863.000 evra, što je 71.600 manje u odnosu na prihod koji bi ostvarili na tržištu, dok je Kronor od prodaje struje prihodovao 830,200 evra. Zbog ostanka u sistemu podsticaja, oni su “ostali kratki” za 186.600 evra.

Hidro Bistrica je prihodovala 650.2000 evra, što je 133.600 manje nego što bi zaradili na tržištu. Igma Energy je u ovoj godini prihodovala 389.000 evra, ali bi oni, za razliku od prethodnih firmi, na tržištU zaradili 17.000 manje nego preko sistema podsticaja.

Od 23 povlašćena proizvođača, njih 14 ostvarilo bi veći prihod da su struju prodavali na tržištu, dok je njih devet više novca dobilo kroz sistem podsticaja.

Građani i privreda plaćaju podsticaje za vlasnike mHE i VE od 2014. godine, kada je sa radom počela prva mini-hidroelektrana u Crnoj Gori.

Povlašćeni proizvođači mogu jednom za 12 godina, na koliko im je utvrđen povlašćeni status, da izađu iz sistema podsticaja, da budu minimum godinu van njega i da se, ukoliko žele, ponovo vrate u sistem podsticaja.

Na godišnjem nivou, država, privreda i građani su do sada uvek davali milione evra da bi povlašćeni proizvođači dobijali više novca nego što bi to bio slučaj da su struju prodavali na tržištu. Ugovori o koncesiji su na 30 godina, nakon čega mHE i VE ostaju državi.