Stagnacija ekonomije u evrozoni

Ekonomija evrozone je jedva porasla u drugom ovogodišnjem kvartalu, pošto novi podaci pokazuju loš uticaj izvoznih rezultata na smanjenje ukupnih stopa rasta u regionu.

Bruto domaći proizvod (BDP) u zoni evra porastao je za samo 0,1 odsto tokom tri meseca do juna, u poređenju sa prethodnim povećanjem od 0,3 odsto.

Na nivou čitave Evropske unije, BDP je porastao 0,2 odsto u istom periodu, objavio je Eurostat.

Godišnje, desezonirani BDP porastao je za 0,5 odsto u zoni evra i za 0,4 odsto u EU, prema proceni koju je objavio statistički zavod EU.

Međutim, ekonomisti su u redovnoj anketi Bloomberga očekivali da će kvartalni BDP EU porasti za 0,3 odsto i da će biti veći za 0,6 odsto godišnje, tako da su aktuelni iznosi ispod njihovih procena.

Litvanija je zabeležila najveći rast BDP-a u odnosu na prethodni kvartal, za 2,9 odsto, a slede Slovenija, za 1,4 odsto i Grčka, za 1,3 odsto. Nasuprot tome, najveći pad zabeležen je u Poljskoj, za 2,2 odsto, u Švedskoj za 0,8 odsto, i u Austriji, koja je zabeležila pad BDP-a od 0,7 odsto.

Na poslednjem sastanku ECB u julu, postojala je zabrinutost da se nazire stagflacija – što novi podaci potvrđuju.

Revidirani podaci takođe povećavaju izglede da će prethodna projekcija rasta ECB od 0,9 odsto za ovu godinu biti spuštena u novim prognozama koje će takođe biti objavljene 14. septembra. Podaci potvrđuju kako slabost globalne potražnje koju predvodi Kina ozbiljno šteti izvoznicima i dovoljno je ozbiljna da optereti celu Evropu.