Trenutno bez kazni za neblagovremeno prijavljivanje prihoda iz inostranstva
AnalizaPoreziPreduzetnikRegionU fokusu
20.2.2022 14:07 Autor: Ljiljana Begović 11
Skoro dve godine nakon poziva Poreske uprave u Srbiji da se svi oni koji ostvaruju prihod iz inostranstva kao fizička lica prijave za samostalno oporezivanje, i u susednoj Hrvatskoj je Poreska uprava opomenula građane da prijave dohotke ostvarene van granica zemlje.
Prvi poziv građanima Republike Hrvatske za dobrovoljnu prijavu objavljen je 21. decembra 2021. godine.
Iz Poreske uprave Hrvatske za Biznis.rs kažu da je propisima o porezu na dohodak za svako fizičko lice, rezidenta RH, koji ostvaruje prihode direktno iz inostranstva propisana obaveza prijave u Registar poreskih obveznika i prijave ostvarenog iznosa dohotka radi osiguranja podataka potrebnih za utvrđivanje poreza.
“Prijava se podnosi ispostavi poreske uprave nadležnoj prema prebivalištu ili uobičajenom boravištu fizičkog lica. Potrebno je prijaviti sve ostvarene zarade iz inostranstva nezavisno od iznosa, kao i toga da li je prihod oporeziv ili ne u Republici Hrvatskoj, kao i da li je na isti u inostranstvu već plaćen porez. Kao izuzetak nije potrebno prijavljivati penzije iz Kanade, Kine, Luksemburga, Makedonije, Maroka, Mauricijusa, Nemačke, Omana, Poljske i San Marina”, naglašavaju iz Poreske uprave Hrvatske.
Kazne za neprijavljivanje prihoda iz inostranstva
Zakonom o porezu na dohodak propisane su prekršajne odredbe, odnosno visina novčanih kazni za poreske obveznike koji ne postupe u skladu s odredbama zakona.
“Za fizička lica koja ne dostave na propisanom obrascu ili u propisanom roku podatke o ostvarenim prihodima iz inostranstva predviđene su novčane kazne od 2.000 kuna (265 evra) do 20.000 kuna (2.654 evra), odnosno u određenim slučajevima od 5.000 (663 evra) do 50.000 kuna (6.635 evra)“, ističu iz PU Hrvatske.
Međutim, u skladu s odredbama opšteg poreskog zakona omogućeno je da svi građani koji dobrovoljno prijave prihode iz inostranstva budu oslobođeni kamata i prekršaja na neblagovremeno plaćanje poreza i doprinosa, nezavisno od toga da li je reč o dohotku koji je trebalo prijaviti u proteklim poreskim periodima.
U Srbiji su, prema rečima poreznika, kazne za neprijavljivanje prihoda iz inostranstva od 50.000 do 150.000 dinara. Ukoliko se ne plati porez utvrđen u poreskoj prijavi predviđena je novčana kazna u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza.
Iznosi poreza i doprinosa
Naši sagovornici napominju da pri utvrđivanju oporezivosti ostvarenog prihoda iz inostranstva odredbe međunarodnih ugovora koji su na snazi imaju prednost nad odredbama domaćih propisa. Ukoliko se pri oporezivanju ostvarenog prihoda primenjuju domaći propisi, stope poreza i doprinosa zavise od vrste dohotka koji je obveznik ostvario na jednak način i u jednakom procentu kao što se utvrđuju pri isplatama zarada ostvarenih u Hrvatskoj.
Ukoliko obveznik ostvaruje zaradu po osnovu dohotka od nesamostalnog rada (platu ili penziju) i dohotka od samostalne delatnosti, ona se oporezuje po stopama od 20 odsto za prihode do 30.000 kuna mesečno (oko 4.000 evra), odnosno 360.000 kuna godišnje (oko 47.000 evra). Stopama od 30 odsto oporezuju se zarade koje su veće od 30.000 kuna mesečno, odnosno 360.000 godišnje.
“Stopa poreza na dohodak po osnovu prihoda od kojih se utvrđuje drugi dohodak, kao što su autorske i umetničke naknade, naknade po osnovu delatnosti članova skupština i odbora, agenta, tumača iznosi 20 odsto. Dohodak od kapitala (npr. kamata, dividenda, udela u dobitku) i dohodak od imovine (najam, zakup) oporezuju se po stopi od 10 odsto. Na utvrđeni porez na dohodak poreski obveznik plaća i dodatni porez na dohodak koji propisuju opštine i gradovi. Stope dodatnog poreza su od nula do 18 odsto”, kažu iz PU Hrvatske.
Kada je reč o plaćanju doprinosa, obaveza se utvrđuje u zavisnosti od vrste prihoda, kao i statusa poreskog obveznika.
Pročitajte još:
Na primer, stope doprinosa kod zarada su doprinos za penzijsko osiguranje od 20 odsto i doprinos za zdravstveno osiguranje 16,5 procenata. Stope doprinosa kod dopunskog rada su penzijsko osiguranje od 10 procenata, a zdravstveno osiguranje 7,5 odsto. Ako je zarada ostvarena u inostranstvu dopunski rad ne postoji obaveza plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Obaveza plaćanja doprinosa u Hrvatskoj neće se utvrditi poreskom obvezniku koji u trenutku ostvarivanja inostranog dohotka ima uređen status u drugoj državi EU ili državi s kojom je na snazi međudržavni ugovor o socijalnom osiguranju.
Oporezivanje inostranih prihoda u Srbiji
Prema postojećoj regulativi u Srbiji, fizička lica plaćaju 20 odsto poreza. Doprinosi za penzijsko osiguranje iznose 25,5 procenata i doprinosi za zdravstveno osiguranje su 10,3 odsto.
Međutim, ove stope se ne primenjuju direktno na ostvareni prihod, nego na utvrđenu poresku osnovicu koja zavisi od vrste prihoda ostvarenog iz inostranstva.
DANIJELA
20.2.2022 #1 AuthorPotrebno je naci neko srednje resenje i za obveznike i za drzavu.
KAJA
10.12.2023 #2 AuthorBas tako
Milovan94
20.2.2022 #3 AuthorKako su to lepo naše komšije Hrvati regulisali, samo ne znam koliko se to i primenjuje u praksi.
LJUBIŠA
20.2.2022 #4 AuthorPa ne može sve kao crno-belo. Mora se naći obostrano prihvatljivo rešenje.
GOCA BG
20.2.2022 #5 AuthorMislim da ce oni to sprovesti u prakdi jako brzo…
Zorica S.
21.2.2022 #6 AuthorPrvo porez,pa sve ostalo😆
TATJANA
21.2.2022 #7 AuthorSve je to diskutabilno
MARIJANA
21.2.2022 #8 AuthorNesto mi je tu nije u redu
LUKA
21.2.2022 #9 AuthorVidecemo kako ce biti u praksi
VANJA
21.2.2022 #10 AuthorVidecemo da li ce sve biti tako!
NIKOLA.NIDZO
21.2.2022 #11 Authorlijepo