Tržište kapitala u Sloveniji na poslednjem mestu u EU

Slovenačko tržište kapitala trenutno je neslavnom poslednjem mestu u Evropskoj uniji po razvijenosti, a Ministarstvo finansija planira promene nedavno usvojenom državnom strategijom razvoja tržišta kapitala do 2030. godine.

„Već 2025. ili 2026. očekujem vrlo jasne rezultate. Unutar Evrope želimo da postanemo jedna od tri najnaprednije zemlje u toj oblasti, kakve su sada, na primer, baltičke države“, ambiciozno je najavio ministar finansija Klemen Boštjančič na Danima slovenačkog tržišta kapitala u organizaciji Agencija za tržište hartija od vrednosti.

Strategija, koja se zasniva na tri stuba, predviđa uspostavljanje funkcionalne digitalne platforme za uključivanje malih i srednjih preduzeća na tržište kapitala i njihovo vlasničko finansiranje već naredne godine, a strateški fokus će biti i na finansijskoj edukaciji stanovništva i stvaranja dodatnih ponuda na tržištu kapitala, uglavnom u vidu korporativnih obveznica. Ukoliko Slovenija u tome bude uspešna, sa sadašnjeg „marginalnog“ tržišta mogla bi da napreduje do oznake „tržišta u razvoju“, piše Seebiz.

Ministar predviđa da će prvi rezultati biti vidljivi već ove godine i ne očekuje političke komplikacije. Između ostalog, SID banka će pripremiti fond rizičnog kapitala sa Evropskom investicionom bankom, pri čemu je, prema rečima ministra, „reč o slovenačkim uslovima za veoma visoke brojke”.

Ministarstvo finansija priprema i izdaje tzv nacionalne obveznice, pri čemu je „velika verovatnoća da će biti emitovane ove godine”. Prema njegovim rečima, Slovenija će se prvi put u svojoj istoriji zaduživati od Japana, a verovatno i od Kine.

Kako je diskusija pokazala, najavljene promene strategije jednoglasno pozdravljaju svi učesnici na finansijskom tržištu (banke, berze, društva za upravljanje itd.), jer trenutna situacija na tržištu kapitala dokazuje da je to neophodno za razvoj kapitala. finansiranje privrede, veća ulaganja u širenje poslovanja i preuzimanja, produbljivanje tržišta kapitala, ali i ulaganja stanovništva.

“Podaci pokazuju da je broj akcionarskih društava naglo opao, sa 1.090 na 430, dok je u isto vreme naglo porastao broj društava sa ograničenom odgovornošću, sa 48.000 na 73.000. Upravo među njima ima kandidata za kotaciju na slovenačkom tržištu kapitala”, kaže ekonomista Bojan Ivanc.

Slovenci za sada samo 22 odsto svojih finansijskih ulaganja usmeravaju u berzanske investicije, što je tek nešto više od kripto-investiranja (18 odsto). Slovenačka finansijska industrija smatra da bi država trebalo da podrži razvoj tržišta kapitala poreskim olakšicama, kao i penzionom reformom koja bi, kao i Hrvatska, podstakla kapitalna ulaganja penzionih fondova.