U Hrvatskoj trgovci na malo u 2025. zaradili skoro devet milijardi evra

Istraživanje tržišta trgovine na malo mešovitom robom koje je sprovela hrvatAgencija za zaštitu konkurencije (AZTN), pokazalo je da su prihodi u trgovini na malo mešovitom robom svih trgovaca iz uzorka AZTN-a u 2025. godini iznosili 8,93 milijarde evra, što je nominalni rast od 6,2 odsto u odnosu na 2024. godinu.

Istraživanjem je obuhvaćen 41 preduzetnik koji prema prihodima ostvarenim od trgovine na malo mešovitom robom pripada najznačajniijim trgovcima na posmatranom tržištu. Uzorak je ostao nepromenjen u odnosu na istraživanje za 2024. godinu.

Trgovci iz uzorka imali su u 2025. godini ukupno 5.347 prodajnih mesta, 81 više nego u 2024. godini, što predstavlja povećanje od 1,5 odsto, navodi AZTN, prenosi SEEbiz.

Najveći trgovac na malo mešovitom robom i u 2025. bio je Konzum plus, sa tržišnim udelom u rasponu od 20 do 30 odsto. U 2025. imao je 630 prodajnih mesta.

Članice Švarc grupe (Schwarz Gruppe), Lidl i Kaufland, zajedno su imale tržišni udeo u rasponu od 20 do 30 odsto. Lidl je zadržao drugo, a Kaufland peto mesto prema ostvarenim prihodima. Oba trgovca ostvarila su blagi rast tržišnog udela, a ujedno su ostvarila dva najveća nominalna povećanja prihoda među trgovcima iz uzorka.

Tržišni udeli pojedinih preduzetnika iskazani su u rasponima jer su izračunati na osnovu podataka koje su preduzetnici označili kao poslovnu tajnu, navode iz AZTN-a.

Napominju i kako je od 41 preduzetnika obuhvaćenog istraživanjem, 31 ostvario rast prihoda u 2025., dok su za deset preduzetnika prihodi pali.

Najveći nominalni rast prihoda ponovo je ostvario Lidl, jedini trgovac čije je povećanje prihoda bilo veće od 100 miliona evra. Slede Kaufland, Plodine, Spar i Tommy, kod kojih se povećanje prihoda kretalo između 50 i 100 miliona evra.

Studenac, Konzum plus i Eurospin ostvarili su povećanje prihoda između 20 i 30 miliona evra, dok se povećanje prihoda NTL-a, Trgovine Krk i KTC-a kretalo između 10 i 20 miliona evra.

Među regionalnim trgovcima veće nominalno povećanje prihoda ostvarili su Boso, Ribola, NewMip i Slavonija-Bošković. Kod svakog od tih trgovaca povećanje prihoda kretalo se između pet i deset miliona evra.

Studenac je sa ukupno 1.487 prodajnih mesta i dalje imao najveću prodajnu mrežu među trgovcima iz uzorka. Njegovu mrežu pretežno su činila prodajna mesta malog formata.

U odnosu na 2024. godinu nije bilo promena ni u sastavu ni u poretku deset vodećih trgovaca. To su Konzum plus, Lidl, Plodine, Spar, Kaufland, Studenac, Tommy, KTC, NTL i Trgovina Krk.

Deset vodećih trgovaca, kako se navodi, zajedno je ostvarilo 87,7 odsto ukupnih prihoda na posmatranom tržištu.

Rezultati istraživanja pokazali su da su supermarketi i u 2025. bili dominantan format prema prihodima i neto prodajnoj površini. U supermarketima je ostvareno nešto više od 4,7 milijardi evra prihoda, odnosno 53 odsto ukupnih prihoda na posmatranom tržištu. U odnosu na 2024. prihodi supermarketa povećani su za 334,4 miliona evra, odnosno 7,6 odsto.

U hipermarketima su ostvareni prihodi od 1,75 milijardi evra, u samoposlugama 1,7 milijardi evra, a u malim prodavnicama 748,4 miliona evra.

Supermarketi i hipermarketi zajedno su ostvarili 72,6 odsto ukupnih prihoda, u poređenju sa 72 odsto u 2024. godini. Udeo supermarketa povećan je sa 52,3 na 53 odsto, dok je udeo hipermarketa smanjen sa 19,7 na 19,6 odsto.

Prema broju prodajnih mesta najveći udeo imale su samoposluge, 41,6 odsto, a slede male prodavnice sa 39,3 odsto, supermarketi sa 16,2 odsto i hipermarketi sa 2,9 odsto.

Nijedan format nije zabeležio smanjenje broja prodajnih mesta u 2025, a broj malih prodavnica ostao je nepromenjen, navodi se u istraživanju.

Rezultati istraživanja pokazali su da su prosečne marže za prehrambene proizvode u prošloj godini bile najviše u kategoriji pekarskih i konditorskih proizvoda, a zatim u kategoriji svežeg voća i povrća, isto kao i u 2024. godini.

U odnosu na 2024. godinu u sedam od osam posmatranih kategorija zabeleženo je smanjenje prosečnog pokazatelja bruto trgovačke marže. Smanjenje se kretalo od 0,3 procentna poena kod pekarskih proizvoda do 1,9 procentnih poena kod osnovnih prehrambenih proizvoda. Neznatno povećanje, za 0,3 procentna poena, zabeleženo je jedino u kategoriji bezalkoholnih pića i vode.