Revolucionarni proboj u proizvodnji solarnih ćelija

Novi dizajn fotonaponskih ćelija prilagođen providnim površinama mogao bi da spoji visoku efikasnost sa procenjenim životnim vekom od 30 godina, pokazalo je istraživanje koje je vodilo Univerzitet u Mičigenu. To može da otvori put potpuno novoj vrsti proizvoda – prozorima koji takođe obezbeđuju solarnu energiju.

„Solarna energija je najjeftiniji oblik energije koji je čovečanstvo koristilo od industrijske revolucije“, ističe ugledni profesor elektrotehnike sa Univerziteta Piter Frenken u Mičigenu, Stiven Forest (Stephen Forrest), koji je vodio istraživanje. „S ovim uređajima, svaka stambena zgrada mogla bi da postane mini-elektrana.“

Silikon je i dalje „kralj efikasnosti“ među materijalima od kojih se prave solarni paneli, ali nije transparentan. Za solarne ćelije prilagođene prozorima, naučnici su istraživali organske materijale, ali i materijale na bazi ugljenika. Izazov za Forestov tim bio je kako sprečiti da se vrlo efikasni organski materijali koji „pretvaraju“ svetlost u energiju ne razgrađuju brzo tokom upotrebe, piše Technology.org.

U tom radu pomagale su im kolege sa državnog Univerziteta Severne Karoline, kao i sa univerziteta Tianđin i Žeđiang u Kini.

U ovom trenutku Forest i njegov međunarodni tim naučnika uspeli su da dosegnu transparentnost modula od kojih se prave paneli na 40 odsto, a veruju da mogu da se približe transparentnosti od 60 odsto. Dakle, materijali neće davati poptunu providnost kao obično prozorsko staklo, ali će omogućavati korisnicima da kroz njih gledaju u spoljašnji svet.

Oni takođe rade na povećanju efikasnosti. Trenutno su podigli provodljivost na deset odsto, a cilj je dosegnuti 15 procenata. Budući da se ovi materijali mogu pripremiti i kao tečnosti, to jest emulzije, očekuje se da će njihovi troškovi proizvodnje biti relativno niski.