Rusija okrivila Kijev za prekid mirovnih pregovora

Moskva je spremna da ponovo pokrene mirovne pregovore sa Ukrajinom, ali još nije dobila odgovor na svoje najnovije predloge, rekao je glavni ruski pregovarač Vladimir Medinski. On je za nedostatak napretka u pregovorima okrivio Kijev, navodeći da je u aprilu projekat mirovnog pregovora bio usaglašen 75 odsto.

„Dugo smo intenzivno pregovarali sa ukrajinskom stranom o uslovima postkriznog rešenja. Ovi pregovori završeni su 15. aprila činjenicom da smo ukrajinskoj strani predali nacrt sporazuma koji su usaglasile pregovaračke grupe“, rekao je Medinski, prenosi TASS. On je dodao da se oseća da rukovodstvu Ukrajine ne treba mir.

Medinski je istakao da je ukrajinska strana prekinula pregovarački proces sa Rusijom posle posete šefova Pentagona i američkog Stejt Departmenta Kijevu. „Govorim istinu o tome kako je prekinut pregovarački proces na inicijativu Ukrajine. To je prekinuto u fazi usaglašavanja dokumenta pregovaračkih grupa“, naveo je Medinski.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) koji je nedavno ocenio da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski morati da pregovara sa Rusijom, posetio je u četvrtak Kijev u društvu italijanskog premijera Marija Dragija (Mario Draghi) i nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz).

„Ovde su, pored ostalog, Ukrajinci zaustavili rusku vojsku na putu za Kijev. To predstavlja herojstvo vojske, ali i ukrajinskog stanovništva“, rekao je Makron tokom obilaska gradića Irpina nadomak Kijeva. Odgovarajući na pitanje u vezi sa svojom ranijom ocenom da Rusija ne sme da bude ponižena, Makron je izjavio da „Ukrajina mora da se odupre i pobedi“, prenosi Al Jazeera.

„Mi Evropljani počeli smo da pružamo finansijsku pomoć za obnovu gradova koji su bili pogođeni neprijateljstvima. Mi već sprovodimo takvu saradnju“, rekao je Makron. Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medevedev ocenio je da posete kao što je ova, ne doprinose bržem rešavanju ukrajinske krize, prenosi Russia Today.

„Želimo da pokažemo ne samo solidarnost, već i da uverimo da će se pomoć koju organizujemo, finansijska, humanitarna, ali i oružana, nastaviti“, izjavio je nemački kancelar Šolc. On je naglasio da će se sa tim nastaviti sve dok bude potrebno za borbu Ukrajine protiv Rusije. Šolc je ocenio da sankcije koje je EU uvela Moskvi „doprinose šansi da Rusija odustane od svog plana i povuče svoje trupe, jer je to cilj“.

Rumunski predsednik Klaus Johanis pridružio se u Kijevu trojici evropskih lidera, navodeći da je tu da pokaže svoju „punu solidarnost sa Ukrajinom“, kao i da „nelegalna ruska agresija mora da prestane“. Kremlj je upozorio na nove isporuke zapadnog oružja, rekavši da bi ti bilo „apsolutno beskorisno“.

„Želeo bi da se nadam da se lideri ove tri države i predsednik Rumunije neće fokusirati samo na podršku Ukrajini daljim pumpanjem oružjem“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ocenjujući da bi to izazvalo dalje štete po Ukrajinu. Prema rečima Peskova, Rusija i SAD moraju da razgovaraju o produženju sporazuma START o smanjenju nuklearnog naoružanja, „bez obzira na rusku vojnu operaciju u Ukrajini“.

Nemačko Ministarstvo odbrane najavilo je u četvrtak isporuku tri višecevna raketna bacača Ukrajini u julu ili u avgustu, nakon obuke ukrajinskih trupa u baratanju tim oružjem. Istovremeno, američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) najavio je novu pomoć za Ukrajinu u vidu jedne milijarde dolara za odbranu i 225 miliona dolara humanitarne pomoći. Vašington će Kijevu poslati „dodatnu artiljeriju, oružje za odbranu obale, municiju za artiljeriju i napredne raketne sisteme“.