Rusija pristaje na 60 dana produženja ugovora o žitu, Ukrajina na 120

Rusija i Ukrajina nisu se složile oko vremenskog roka produženja sporazuma o žitu, takozvanog Istanbulskog sporazuma. Moskva pristaje da se ugovor produži na 60 dana, dok Ukrajina insistira na tome da je 120 dana minimalno vreme produženja sporazuma. U skladu s tim, obe strane smatraju da je sporazum produžen, ali ne i na koliko.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško rekao je da je sporazum o žitu produžen pod istim uslovima za 60 dana. Reč je o sporazumu o izvozu žita preko Crnog mora. Prema tom sporazumu koji su u julu prošle godine postigli Kijev i Moskva uz posredovanje UN i Turske, otvoren je sigurni tranzitni koridor za izvoz žitarica iz tri ukrajinske luke u Crnom moru.

Prema rečima ruskog diplomate, potvrđen je paket sporazuma, a Moskva će „uporno nastojati da sve obaveze iz žitnog sporazuma budu ispunjene“. On je istakao da je proces ukidanja ograničenja na izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda, kao sastavni deo dogovora, u toku, ali sporo napreduje. Gruško je potvrdio da je sporazum produžen za 60 dana, prenosi Komersant, pozivajući se na TASS.

Vlada Ukrajine potvrdila je produženje žitnog sporazuma, a neimenovani visoki zvaničnik, čiju izjavu je prenela agencija Reuters, rekao je da će Kijev striktno poštovati uslove prethodno potpisanog produženja sporazuma za 120 dana, iz novembra prošle godine.

Jedan od zamenika šefa ruske diplomatije Sergej Veršinjih saopštio je u ponedeljak odluku o produženju ugovora o žitu, koji ističe 18. marta, za 60 dana. Moskva insistira na „paketnoj prirodi“ Istanbulskih sporazuma. On je naglasio da će pri narednoj odluci o produženju sporazuma Rusija polaziti od toga da li je deblokiran izvoz njenih poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svetska tržišta.

Ministar za infrastrukturu Ukrajine Oleksandar Kubrakov rekao je da dogovor o žitu predviđa automatsko produženje za 120 dana u odsustvu primedbi strana potpisnica. Kijev smatra da je stav Moskve o produženju za 60 dana suprotan uslovima sporazuma.

Kijev ističe da se u julskom sporazumu jasno navodi da je moguće njegovo produženje od najmanje 120 dana, tako da bi prvobitni sporazum trebalo da se izmeni ukoliko strane žele da skrate rok njegovog važenja. Ukrajinski zvaničnici tvrde, kako prenosi kijevski RBC, da su „Rusi shvatili da je 60 dana pravno nemoguće, pa pokušavaju da nađu izlaz“ iz sporazuma.

Sporazum je u novembru prošle godine produžen na 120 dana, iako su Ukrajina i UN tražile da se produži na godinu dana. Od jula, kada je zaključen sporazum do novembra, isporučeno je oko 11,1 milion tona poljoprivrednih proizvoda, uključujući 4,5 miliona tona kukuruza i 3,2 miliona tona pšenice.

Prethodno je ruski predsednik Vladimir Putin naveo da će „povratak“ Rusije o izvozu žita preko Crnog mora biti moguć nakon istrage napada na Sevastopolj i bezbednosnih garancija Ukrajine. Putin je tom prilikom podsetio i da nije ispunjen drugi deo paketa sporazuma prema kojem je trebalo da se deblokira izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svetska tržišta.