Sajber kriminal raste neverovatnom brzinom

Dok je planeta vodila bitku sa korona virusom, svet je zadesila još jedna pandemija – sajber kriminala. FBI tvrdi da se za vreme borbe sa Covidom-19 ova vrsta kriminala uvećala 300 odsto. Prevedeno u dolare, godišnji gubitak koji nanesu hakeri dostizaće 10,5 biliona do 2025. godine.

Samo nedavni napad sa kojim se suočila Crna Gora ovu zemlju je koštao deset miliona dolara. A da je i Srbija na mapi sajber napadača pokazao je slučaj Republičkog geodetskog zavoda iz juna ove godine kada je par dana čitav sistem bio blokiran.

“Svako od nas mora da vodi računa kako se ponaša u sajber-prostoru, jer smo svi ranjivi. Sajber-napadi pogađaju i pojedince, akademske institucije, nevladine organizacije, pa i same države. Više se ne postavlja pitanje da li ćemo biti žrtve, nego kada će se to desiti“, upozorava za Politiku Nebojša Jokić, izvršni direktor Mreže za sajber-bezbednost, fondacije koja okuplja profesionalce i entuzijaste u oblasti sajber bezbednosti.

Kako objašnjava Jokić, motivi napadača mogu biti finansijske prirode, ali ne uvek. Neki hakeri imaju cilj samo da ugroze nečiju reputaciju, a ako je u pitanju sajt institucije na taj način šalju poruku da je država slaba i da oni mogu da je savladaju.

“Sajber kriminal je najbrže rastući segment kriminala i u toj sferi malicioznih delovanja je najprisutniji, ali tu je i sajber-ratovanje, koje se pojavljuje i kao hibridni i kao pojedinačni oblik ratovanja. Zatim, sajber-terorizam, sajber-špijunaža, koja može biti i u političkom i u ekonomskom aspektu, sajber-aktivizam, gde nije cilj da se nanese šteta nepoznatom pojedincu, nego se targetiraju grupe poput Sajentološke crkve, Kju kluks klana”, dodaje Jokić.

Prognoze nisu ohrabrujuće i kažu da će trend napada da raste i da zemlje moraju da se pripremaju, pre svega da zaštite takozvanu kritičnu infrastrukturu. A to su vodovod, saobraćaj, zdravstveni sistem…

“Recimo, imate određeno koliko tačno hlora dodaju gradski vodovodi, a napadač, ukoliko nije sistem dobro zaštićen, može te vrednosti da promeni i da ugrozi zdravlje ljudi. Srbija je 2018. godine donela Zakon o kritičnoj infrastrukturi, ali još uvek nisu doneta podzakonska akta i izmene u skladu sa novim evropskim zakonima. Radi se na tome i ide se ka poboljšanju nivoa sajber-bezbednosti”, objašnjava Jokić i kao otežavajuće okolnosti navodi nedovoljan broj ljudi u odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala, u tužilaštvu, ali i to što Srbija još nema poseban sud za ovu oblast.

Ono što ovu vrstu kriminala čini posebno komplikovanom je to što ne poznaje granice – napadač može biti u jednoj zemlji, cilj da se nalazi u drugoj, a informaciono-komunikacioni sistem u trećoj… I samo međunarodno pravo u ovoj oblasti je komplikovano i podrazumeva saradnju među državama, i u pogledu razmene informacija, i u samom delovanju.

“Sajber-bezbednost je ogromna oblast. Kada neko hoće da vam naudi preko interneta koristiće svaku moguću slabost, počevši od psihološkog dela, pa će pokušati da iskoristi tehničke slabosti hardvera, slabosti softvera u aplikacijama, u programiranju… Imate čitav spektar napadača koji poznaju određenu oblast i oni će tim putem pokušati da prodru u vaš sistem. Napadači su specijalisti u jednoj ili par oblasti, ali branioci moraju biti specijalisti u svim oblastima. Zato je za dobru odbranu potreban tim”, tvrdi Jokić za Politiku.

Recept za bezbednost običnog građanina na internetu je redovna sajber-higijena, a ona u ovom slučaju glasi: ne prijavljivati se na javne mreže, redovno menjati lozinke, različite šifre koristiti za različite naloge, bekapovati podatke…

“Smatramo da pitanju odbrane u ovoj oblasti treba da bude posvećena veća pažnja, i to još od malih nogu. Telefon je jedan mali kompjuter uz pomoć koga danas i jako mala deca imaju pristup internetu. Dete mora da zna od početka da sa tim treba oprezno da se postupa i to je odgovornost roditelja, a kasnije učitelja i nastavnika koji moraju biti edukovani. Naš cilj je da podignemo svest na svim nivoima”, objašnjava Jokić i dodaje da je sve veće interesovanje među mladima za sajber-bezbednost.