SEDAM GENERACIJA PORODICE PRVIH MILIJARDERA Oni su istorija Amerike, Rokfeleri

Njihovo prezime i dalje je sinonim za bogatstvo. Prvi su postali milijarderi, a danas su 27. najimućnija porodica u Americi. Nekada omraženi monopolisti prešli su dug put do voljenih filantropa i zadužbinara, „pristojno“ bogatih i politički veoma uticajnih. Njihov poslovni uspon bio je jedinstven i može se meriti sa razvojem najvećih visokotehnoloških kompanija 21. veka. Oni su Rokfeleri.

Sve je počelo sa Džonom D. Rokfelerom (John D. Rockefeller) koji je rođen 1839. u braku trgovačkog putnika, sitnog prevaranta i religiozne domaćice. Zbog očevog avanturzma John D. nije otišao na studije, kao što je želeo, nego je završio kurs i zaposlio se kao knjigovođa u Klivlendu za 31, pa za 58 dolara mesečno. Uživao je u poslu, reći će kasnije. On je svakako od malena uredno beležio sve svoje rashode i prihode. Sa 20 je otvorio prvu ortačku firmu Clark & Rockefeller, koja se bavila komisionom prodajom. U preduzetništvo je ušao sa 800 dolara koje je uštedeo i sa još 1.000 koje je pozajmio od oca sa kamatom od 10 odsto.

Kao dečak Džon je maštao da zaradi 100.000 dolara (današnjih 2,67 miliona dolara) i da živi 100 godina. Posle prve dve godine u sopstvenom biznisu imao je zarađenih dvadesetak hiljada, a kada je izbio Građanski rat (1861-1865) davao je novac za vojsku Unije, u kojoj se borio njegov mlađi brat, ali nije ratovao. Podržao je ratnog predsednika Abrahama Linkolna i tada novu Republikansku partiju.

Savezna država subvencionisala je cene nafte, koje su tokom rata porasle sa 35 centi na 13,2 dolara za barel. Naftne bušotine preplavile su zemlju, a Džon je posle rata otkupio od braće Clark njihov deo kompanije za 72.500 dolara i zatim sa svojim bratom Vilijamom ušao u naftni biznis. Nije trgovao sirovom naftom, nego je otvorio rafineriju. Prerađivao je i ono što su drugi bacali, a glavni proizvod bio je kerozin, koji se koristio za kućne svetiljke, nekada poznate kao „petrolejke“. Svaka kuća u Americi imala ih je po nekoliko, pa je prodaja kerozina bila siguran posao.

Džon je 1870. osnovao kompaniju Standard oil, koja će naredne četiri decenije dominirati proizvodnjom, skladištenjem, transportom, preradom, prodajom i marketingom u naftnoj industriji. Kompanija je nakon nekoliko godina kontrolisala 90 odsto američkog naftnog tržišta i sa dva odsto učestvovala u godišnjem američkom BDP. Standard oil se širio apsorbujući konkurenciju i stežući monopol na tržištu. Više od 90 odsto svih buradi za skladištenje nafte u Americi bilo je u vlasništvu Standard oila.

Tokom osamdestih godina 19. veka 85 odsto svetske nafte proizvodilo se u Pensilvaniji, a proizvodnja u Rusiji i Aziji tek je započinjala. Prvi tanker za prevoz nafte angažovao je čuveni Alfred Nobel za prevoz jevtine sirovine iz Rusije. Sa njim u biznis uključila se porodica Rotšild. Rokfeleri su devedesetih godina ušli u posao sa gvožđem što ih je dovelo u sukob sa magnatom Endrju Karnegijem, po kome je nazvana ulica u Beogradu. Rokfeleri uspevaju i u biznisu sa gvožđem, pa uzimaju udeo u US Steelu. Frederik Tramp, deda aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa, uključio se u isto vreme u posao sa rudnicima kada je slučajno čuo da se Rokfeler sprema da to učini.

Džon D. Rokfeler junior, stupio je na poslovnu scenu 1897. godine kada je odijum javnosti prema njegovom istoimenom ocu bio na vrhuncu. Džon mlađi oženio se umetnicom čiji je otac bio moćni republikanski senator, a supruga je ključno uticala na njega da se posveti filantropiji. Kada je posle višegodišnje istrage i izveštaja o uništavanju konkurencije 1911. Vrhovni sud proglasio Rokfelere ilegalnim monopolistima, kažnjena je kompanija, ali ne oni lično.

Iako su Rokfeleri pokušali da se oslobode optužbi u trenutku donošenja presude i dalje su imali 70 odsto tržišta rafinisane nafte i 14 odsto prodaje sirove nafte. Kompanija je na kraju sudskog procesa vredela 79 miliona dolara više nego kada je podignuta optužnica. Presudom je naloženo da se Standard oil rasparča na 34 nove kompanije. Tako su nastale kompanije Exxon Mobil, Chevron, Esso i mnoge druge.

Presudi je prethodilo saslušanje Rokfelera u Kongresu, baš kao što su nedavno saslušani direktori, osnivači i vlasnici četiri američka tehnološka giganta, kompanija Google, Facebook, Amazon i Apple. To nije čudno, jer su Rokfeleri bili bogati kao Sandar Pičaj, Mark Zakerberg (Mark Zuckerberg), Džef Bezos (Jeff Bezos) i Tim Kuk (Tim Cook) zajedno, preračunato u današnji novac. Kada je uvođenje električne struje u domove počelo da potiskuje „petrolejke“, pojavio se automobil i naftno tržište ponovo je bilo u euforiji. Otac se povukao iz kompanije godinu dana uoči presude da bi se posvetio filantropiji.

Ključni događaj koji će prelomiti imidž porodice u javnosti zbio se 1915. kada je posle masakra rudara u Koloradu, Rokfeler mlađi priznao da nije bio u pravu i sam otišao da razgovara sa svojim nezadovoljnim radnicima. Naime, pri gušenju štrajka ubijeno je više od 20 rudara i članova njihovih porodica, žena i dece, a istoričari će reći da je to bio vrhunac nasilne borbe između korporativne moći i radnika u američkoj istoriji. Uprkos užasnom događaju, medijskom linču i stalnim uličnim protestima ispred kuće i kancelarije Džona D. Rokfelera mlađeg u Njujorku, on je uspeo da pridobije rudare, koji su nastavili da rade u poboljšanim uslovima. Otac, koji je u starosti konačno postao popularan, polovinu novca prebacio je na sina imenjaka i uživao je u publicitetu i društvu mladih žena.  

Dvadesete godine 20. veka bile su godine procvata berze i brzog bogaćenja, a Rokfeleri su do 1929. godine stekli milijardu dolara bogatstva. Krah berze te godine koštao je Rokfelere gubitka polovine imetka, ali je njihov građevinski projekat u Njujorku bio jedini veliki posao u toj industriji tokom Velike depresije i zapošljavao je 75.000 radnika. Abi Rokfeler, supruga Džona mlađeg otvorila je čuveni muzej moderne umetnosti MOMA devet dana nakon kraha berze. Iste godine njen suprug započeo je izgradnju poslovnog kompleksa sa 19 zgrada u art deko stilu, danas poznatog Rokfeler centra. Džon D. Rokfeler stariji umro je 1937. sa 98 godina kao najbogatija osoba u istoriji. Njegovo bogatstvo u današnjem novcu vredelo bi oko 400 milijardi dolara.

Posle Drugog svetskog rata Rokfeler postepeno uvodi u posao srednjeg sina Nelsona, sa kojim 1946. kupuje zemljište na Ist riveru na Menhetnu, koje će kasnije donirati Ujedinjenim nacijama za potrebe izgradnje sedišta ove organizacije. Džon D Rokfeler mlađi finansirao je predratnu Ligu naroda, donirao je univerzitete, crkve, gradio je biblioteke i parkove. Njegovom sinu Nelsonu bila su otvorena vrata za bavljenje politikom.

Nelson Rokfeler bio je od 1974. do 1977. potpredsednik SAD u vreme mandata predsednika Džeralda Forda, a pre toga je 14 godina proveo na dužnosti guvernera Njujorka. Nelson Rokfeler predstavljao je liberalno krilo Republikanske stranke, zalagao se 1968. za izmenu zakona o abortusu, uspeo je da nametne zabranu diskriminacije na bazi pola i starosti u državnoj službi i povećao za oko 50 odsto broj zaposlenih afroameričkog i latinoameričkog porekla u javnim službama.

Žene u policiji i vladi deo su političke zaostavštine Nelsona Rokfelera. Takođe, potpisao je 1965. zakon o ukidanju smrtne kazne u državi Njujork, izuzev za ubistvo policajca. Pre toga potpisao je izvršenje 14 smrtnih presuda, podržao program rehabilitacije zavisnika od droge i progurao zakon protiv trgovine narkoticima. Iako je 1971. bio na udaru javnosti kada je naredio gušenje zatvorske pobune u kojoj je ubijeno 39 osoba, ostao je upamćen po nadimku Roki.

Porodica Rokfeler broji više od 250 članova, a u njoj stasava već sedma generacija milijardera. Njihovo porodično bogatstvo koje se procenjuje na 11 milijardi dolara podeljeno je na 174 člana. Dejvid Rokfeler unuk osnivača porodične imperije, umro je 2017. u 102. godini, kao najstariji milijarder u svetu. Na predsedničkim izborima 2016. godine donacijom je podržao kandidaturu Hillary Clinton. Porodica čuva svoju privatnost i nije predmet skandala. Njeni članovi redovno se okupljaju i uče svoju decu kako da zarađuju novac i čuvaju bogatstvo.  

Investiciona kompanija Rockefeller Capital Management L.P. u svom portfoliju ima akcije kompanija Apple, Coca Cola, Alibaba, Microsoft, Starbucks, Sony, Astra Zeneca, British American Tobaco, JP Morgan, American Express i mnogih drugih, od energetike i finansija do visoke tehnologije. Rokfeleri su u američkim bankama, univerzitetima, umetnosti i u politici. Njihov uticaj u Americi je nemerljiv, a njihovo prezime otvara sva vrata.