Skok migracije od 22 odsto u zemljama OECD

Migratorna kretanja porasla su 22 odsto u 2021. godini, podstaknuta pre svega imigracijom radnika ka zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), gde sedam od deset imigranata ima posao, pokazuje godišnji izveštaj te organizacije.

Posle 2020. godine, kada je zabeležen rekordan pad migrantskih kretanja zbog pandemije virusa Covid-19 „stalna migracija ka zemljama OECD porasla je za 22 odsto u 2021. godini“ sa 4,8 miliona ulazaka, saopštila je ta organizacija u izveštaju o međunarodnim migracijama, prenosi Beta.

Trend se preokrenuo zbog „snažnog oporavka ekonomske aktivnosti, ponovnog otvaranja granica, povećanje potreba za radnom snagom i nastavka izdavanja viza“, rekao je direktor organizacije za zapošljavanje, rad i socijalna pitanja Stefano Skarpeta (Stefano Scarepetta) navodi se u izveštaju.

Taj uzlazni trend bi trebalo da se nastavi 2022. godine, koja je obeležena ratom u Ukrajini, predviđa ta organizacija.

Ubrzanjem kretanja u 2021. godini, migrantski tokovi približavaju se nivou pre pandemije, ali ga još nisu dostigli.

Između 2017. i 2019. godine u proseku je 5,3 miliona ljudi svake godine ulazilo u zemlje OECD-a. Prošle godine SAD su zadržale ulogu pokretača primajući 834.000 ljudi, odnosno 43 odsto više nego 2020. godine.

Radna imigracija je dovela do porasta od 45 odsto takvih ulazaka u odnosu na prethodnu godinu, odnosno 750.000 radnika više, od kojih 300.000 u zemlje EU, što je najviši nivo u deset godina.

U 2021. godini 69,4 odsto imigranata imalo je posao, samo 0,5 procentnih poena ispod nivoa pre korona krize, navela je organizacija, precizirajući da su u gotovo polovini zemalja OECD imigranti dostigli ili prešli nivo zapošljavanja od pre krize.

Dolazak sezonskih radnika takođe je porastao za 18 odsto u svim zemljama sa vrhuncem u Velikoj Britaniji (311 odsto) i Francuskoj (160 odsto).