Slabiji rod voća zbog visokih temperatura

U Poljoprivrednoj stručnoj službi (PSS) Zrenjanin kažu da sve voćne vrste za svoj normalan rast i razvoj zahtevaju određen period niskih temperatura, ispod 10 stepeni, ili oko 90 dana godišnje za period „zimskog mirovanja“, ali da postoji opasnost da se „zbune i krenu“ ako su temperature iznad 10 stepeni.

„Prva koja reaguje na to je kajsija. Zato ona najviše i strada kod nas. Čim nastupi hladniji talas ti sokovi koji su pokrenuti u njoj se prekidaju, stvaraju se čepovi u granama i grančicama. To se vidi tek kasnije na proleće i leto kada ona vegetira, pa vidimo sušenje grana“, rekao je Milinko Sinđić iz PSS Zrenjanin za RTS.

On je ukazao da zbog izmrzavanja cvetova kajsije već godinama nema u nižim predelima.

„To je posebno izraženo na otvorenom, gde ima i vetra koji dodatno snižava niske temperature. Jedino u nekim manjim voćnjacima ili baštama koje su zaklonjene kajsija je donela rod. Zbog toga je poslednjih godina upitno njeno ekonomsko gajenje u našem regionu. Već su i neke osiguravajuće kuće odustale od osiguranja roda kajsije“, upozorio je Sinđić.

Precizirao je da je trenutno vreme takvo da kombinacija visokih zimskih temperatura i prodor niskih prolećnih temperatura ugrožavaju opstanak kajsije.

Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, procenio je da voćari u Srbiji zbog niskih temperatura gube godišnje od 60 miliona evra, pa čak i do 150 koliko je bilo 2012. godine, kada su izuzetno niske temperature išle i do minus 29 stepeni.

Keserović je za RTS rekao da je jedan od načina da se ti gubici smanje – rejonizacija voćarske proizvodnje, odnosno sadnja odgovarajućih voćnih vrsta na određenoj nadmorskoj visini.