Sledeće godine posebne trake na prelazu Preševo-Tabanovce za kamione

Inicijativa „Otvoreni Balkan“ tokom sledeće godine privrednicima će doneti brži protok robe na graničnim prelazima, jer će biti otvorena posebna traka na prelazu Preševo-Tabanovce samo za kamione iz sistema „Otvoreni Balkan“, sva dokumentacija biće elektronska, te će i kontrola na granicama biti brža, a jedinstvene radne dozvole bi trebalo da zažive već u prvoj polovini godine.

To je za Tanjug izjavio savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Ðurđević koji je istakao da je cilj potpisanih dokumenata u Tirani da se maksimalno pojednostave, a u nekim slučajevima potpuno otklone kontrole na graničnim prelazima, za kamione koji nose robu poreklom iz ove tri zemlje.

Međutim, ističe, da bi se to realizovalo u praksi potrebno je da se mnogo sporazuma koji su potpisani u Tirani implementiraju.

Ðurđević ukazuje da je prvo što je „zaživelo“ već u novembru posle sastanak u Beogradu, jeste usaglašavanje radnih vremena carina na prelazima između Srbije i Severne Makedonije, i Severne Makedonije i Albanije.

Ističe da sada sve carinske, veterinarske i fitosanitarne službe rade 24 sata sedam dana.

„Sada su radna vremena sinhronizovana, i to znači da kamioni više ne moraju da čekaju smenu službe na drugoj granici, ako su jednu prešli“, objasnio je Ðurđević.

Potpisivanjem sporazuma između Srbije i Severne Makedonije, i između Severne Makedonije i Albanije o priznavanju statusa koji se zove „poseban ekonomski operater“, stekli su se uslovi da kompanije svu dokumentaciju prilažu elektronski.

„To znači da kompanija koja prolazi rigoroznu kontrolu svih carinskih službi, fitosanitarnih i ostalih, dobija status AEOS (Authorised Economic Operator Status), onda kompanija svu dokumentaciju prilaže elektronski nadležnim organima kada se kreće od mesta odakle je utovarena roba i nema zadržavanja na prelazima, jer su svi već videli šta oni nose i koja je tu roba, i tek se onda ta roba eventualno kontroliše na mestu destinacije“, objasnio je Ðurđević.

Predviđeno je, kaže, da se taj AEOS status uspostavi u roku od devet meseci, jer, dodaje, da bi on bio funkcionalan potrebno je da se na prelazu Preševo-Tabanovce napravi odvojena traka kojom bi prolazili kamioni sa tim statusom.

Cilj je, naglašava, da se rastereti fizička kontrola na graničnim prelazima.

Ðurđević navodi da je između ove tri zemlje došlo do razmene spiskova opasnih organizama, za biljke i životinje, kao i razmene podataka o kompanijama i načinima proizvodnje tih opasnih organizama.

To u praksi znači, dodaje Ðurđević, da se smanjuje kontrola drugih kamiona koji ne nose tu vrstu opasne robe, već se kontrolišu po sistemu rizika, a ne svaki od njih.

„Sa makedonskim kolegama se dogovorilo da se spoji kontrola srpskih i makedonskih carinika, odnosno, kontrole će biti na jednom mestu. To će se realizovati u martu, zato što sada kolege iz Severne Makedonije rade javnu nabavku za kućice“, naveo je Ðurđević.

Privredna komora Srbije

RESAVSKA 13, 11050 Beograd (Vračar), Srbija

Podaci preuzeti sa

Poslovni prihodi (RSD):
20.277.461,68 (2020)

Broj zaposlenih:
500 (2020)

Više poslovnih informacija

Dodaje da je u toku postavljanje sistema SID+, a to je, objašnjava, elektronski sistem za razmenu dokumenata koji postoji i u EU i koji je donirala svim članicama CEFTA.

„Taj sistem podrazumeva da će do kraja sledeće godine preko njega moći razmenjivati fitosanitarni i veterinarski sertifikati. Fitosanitarni sertifikati će moći da se razmenjuju do juna, to je neki naš cilj, i nadamo se da će to desiti. Do kraja godine očekujemo i za životinje i proizvode životinjskog porekla“, rekao je Ðurđević.

Ističe da PKS pokušava da poveže državne organe i agencije sa ljudima IT sektora kako bi se to što pre realizovalo.

Objašnjava da u nekim slučajevima naši zakoni predviđaju da pojedine robe mora da prati fizički dokument i da postoji pečat, te će, dodaje, možda biti potrebe i za promenom zakonodavstva kako bi taj dokument bio u digitalnom formatu.

Ukazuje i da SID+ sistem koji se uspostavlja mora da odgovara sistemu EU.

Kada je reč o radnim dozvolama, Ðurđević ukazuje da su sporazumi o tome potpisani u Tirani i da se sada očekuje da se ti sporazumi ratifikuju u skupštinama tri države.

„Takođe, sporazum o ID-ju, elektronskom broju, je takođe usaglašen i potpisan i on treba da bude usvojen. Kada se to desi, onda ćemo imati povezivanje tog IT sistema između tri države i svaki građanin koji bude želeo da radi u jednu u ove tri države, dobiće taj ID broj, s kojim ulazi u sistem i bez velikih komplikacija se prijavljuje kod njih na tržište rada“, objasnio je Ðurđević.

Rečeno je, navodi Ðurđević, da će ratifikacija sporazuma biti u ovom zasedanju parlamenta i dodaje da ako se to desi može se očekivati da radne dozvole zažive u prvom kvartalu 2022. godine.