Sofisticirani proizvodi doprineli bi boljem izvoznom rezultatu

Srbija je za prvih šest meseci ove godine izvezla u svet robu u vrednosti od 13,1 milijardu evra, što je za 30,5 odsto više nego u istom periodu lane. U posmatranom periodu vrednost uvoza bila je 18,9 milijardi evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Zabeleženi deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 5,8 milijardi evra, stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević za Biznis.rs komentariše rečima da će neizvesnost oko očekivanog dolaska stranih investicija sigurno još više povećati deficit na kraju godine.

„Deficit se jednim delom namiruju od doznaka iz inostranstva i stranih ulaganja i imamo zaduženja u inostranstvu koja zatvaraju bilans plaćanja. U poslednje vreme brže raste uvoz nego izvoz“, navodi Kovačević.

On konstatuje da dominacija izvoza bakra i koncentrata ruda u vrednosti od 863,7 miliona evra i kablova i auto-delova od 697,6 miliona evra dovoljno govori o razvijenosti naše industrije.

„Struktura izvoza srpske privrede je nepovoljna jer dominiraju proizvodi s niskom dodatom vrednošću, pre svega metali, što kao sirovine ili kao proizvodi sa elementarnom industrijskom obradom. Do boljih rezultata možemo doći samo podizanjem potencijala naše industrije. Zbog nedostatka strategije razvoja došli smo do toga da u izvozu dominiraju rudarstvo i elementarna industrijska obrada. Jasno je da nemamo sofisticirane proizvode za plasman koji bi u većoj meri doprinosili dodatoj vrednosti“, ocenjuje Kovačević.

U ostvarenom bilansu dominira razmena sa zemljama Evropske unije (EU) sa udelom od 58,8 odsto, dok su najveći pojedinačni partneri u uvozu Nemačka, a u izvozu Kina.

„U izvozu dominira plasiranje proizvoda u Nemačku pre svega zbog povezanosti firmi sa matičnim kompanijama koje su i došle u Srbiju zbog nižih troškova proizvodnje. Iz Kine se već duže vreme najviše uvozi, a posebno po sklapanju poslova gde dominira građevinarstvo koje i obavljaju radnici sa Dalekog istoka. Kina za izgradnju infrastrukture nudi zaokružen ciklus poslovanja od uzimanja kredita do završnih radova. Ovo angažovanje nedovoljno doprinosi našem BDP-u i suštini je skupo i strukturno nepovoljno za našu ekonomiju, smatra Kovačević.

Preko novih ugovora o plasmanu proizvoda, za srpske privrednike otvaraju se i nova tržišta na Bliskom istoku i u Africi. Stručnjaci preporučuju da kompanije iz Srbiji traže alternativne pravce poslovanja, jer će u Evropi opadati potražnja zbog recesije.