Tradicionalne muslimanske zemlje izvozna šansa za srpske proizvode

Jugoslavija je nekada bila najveći proizvođač mesa po Halal standardu

AgrobiznisAnalizaBiznisSrbijaU fokusu

13.8.2022 08:01 Autor: Marija Jovanović 22

Jugoslavija je nekada bila najveći proizvođač mesa po Halal standardu Jugoslavija je nekada bila najveći proizvođač mesa po Halal standardu
Saudijska Arabija odobrila je uvoz srpskog junećeg i ovčijeg mesa, mleka i mlečnih proizvoda. Pored toga što je država stvorila mogućnosti i uslove za... Jugoslavija je nekada bila najveći proizvođač mesa po Halal standardu

Saudijska Arabija odobrila je uvoz srpskog junećeg i ovčijeg mesa, mleka i mlečnih proizvoda. Pored toga što je država stvorila mogućnosti i uslove za izvoz stočarskih proizvoda, sada predstoje spoljnotrgovinski dogovori o količinama, cenama, kontinuitetu i kvalitetu, kaže za Biznis.rs sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović.

Ipak, naš sagovornik navodi da se ne može govoriti o nekim enormnim količinama jer je domaća proizvodnja dovoljna za naše potrebe sa nekim blagim tržišnim viškovima.

“Mi sada ovo možemo da posmatramo kao perspektivu za pokretanje i povećanje proizvodnje i broja grla i litara mleka”, dodaje Budimović ne osporavajući činjenicu da je domaće stočarstvo u krizi.

“Ovo je dobra vest kao mogućnost, a njena realizacija zavisiće i od kompanija koje će se odlučiti za taj aranžman. Ništa ne znači što je država napravila put kada treba i proizvoda da ima dovoljno”, navodi on.

Šta tačno podrazumeva Halal standard?

Nezaobilazan korak za kompanije koje žele da izvoze u tradicionalne muslimanske zemlje jeste i primena Halal standarda, koji podrazumeva set pravila i smernica za proizvodnju i pripremu hrane u skladu sa islamskim verskim običajima.

Samir Tandir, direktor Agencije za sertificiranje halal kvaliteta, čiji je osnivač Islamska zajednica u Srbiji za naš portal objašnjava da je Halal standard kompatibilan sa svim drugim standardima kvaliteta, ali da je priča o njegovoj implementaciji kao izvoznoj šansi svoju ekspanziju dobila političkim promenama od 2012. godine.

“Dobri odnosi sa princem prestolonaslednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata Muhamedom bin Zajedom el Nahjanom, sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom i drugim zalivskim zemljama, zaključno sa novim potpisanim sporazumom sa Saudijskom Arabijom, a pre toga i sporazumi sa Bahreinom, svi oni su u službi razvoja naše ekonomije. Podsetićemo da je bivša Jugoslavija bila najveći proizvođač Halal mesa, da je bila prisutna na tim tržištima i da je bila lider kada je pitanju izvoz”, ističe Tandir.

Foto: Freepik.com

Prema njegovim rečima, oko 50 kompanija u Srbiji poseduje Halal sertifikat, a on je izvozna šansa i za ona tržišta koja nisu tradicionalna halal tržišta.

“Dve trećine kupaca u Evropskoj uniji kupuje halal proizvode jer ih smatraju dodatno proverenim i kvalitetnim. Osim alkohola, svinjskih proizvoda i GMO, sve drugo može da bude predmet sertifikacije, čak i usluge kada je u pitanju ugostiteljstvo, kao i hoteli i restorani. Svi znamo da se dosta investira u naše banje i da je banjski turizam interesantan ljudima sa Bliskog istoka i sve je više turista sa tog prostora, kako u Beogradu, tako i u našim banjama i na planinama poput Kopaonika i Zlatibora”, ističe Tandir.

Ipak, on kaže da ono što možemo imati kao problem jesu sirovine. Takođe, neophodno je zaokružiti čitav proces – od njive do trpeze, odnosno izvoza.

“Tako funkcioniše i proces sertifikacije. Da bi jedan finalni proizvod imao Halal standard sve sirovine koje ulaze u taj proizvod moraju imati implementiran Halal standard kvaliteta. Kada radimo izvoz stoke počinje se od same hrane, prostora gde stoka boravi, načina njihove obrade, skladištenja i čina klanja”, objašnjava on.

Naše kompanije, kako ocenjuje Tandir, imaju izraženu politiku kvaliteta i za implementaciju Halal standarda za one koje se za njega opredele bilo bi neophodno oko mesec dana.

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović objašnjava da Halal standard podrazumeva i bezbednost hrane i principe muslimanske veroispovesti.

“Zabranjena je konzumacija životinja koji su mesožderi, svaštojedi, bitna je ishrana i dobrobit životinja. Važno je da se ritual obrednog klanja vrši od strane čoveka koji je muslimanske veroispovesti i da bude u jednom ‘potezu’, što kraće, kako životinja ne bi trpela. To su, pored bezbednosti hrane, neki najoosnovniji principi”, podvlači Budimović i dodaje da sada treba ustrojiti sve karike u lancu.

“Prmarni proizvođači, ako pričamo o farmerima, nebitno da li je u pitanju meso ili mleko, treba da imaju zagarantovane dogovore i ugovore sa prerađivačkom industrijom. Pokretanje proizvodnje i povećanje količine mleka ne može preko noći to je proces koji traje najmanje od devet do 12 meseci, ako ne i više”, navodi on.

Ovčarstvo bi najbrže moglo da se pokrene

Ipak, ono što bi najbrže moglo da se pokrene je ovčarstvo zbog brže reprodukcije. Takođe, u Srbiji nije kratak period vegetacije, pa je samim tim veća mogućnost ishrane na pašnjacima.

“To nije suviše zahtevno, u smislu koncentrovanih hraniva, da zavise od kukuruza, sojine sačme i slično. Naravno da to treba da imaju u ishrani, ali je pogodnost to što mi imamo veliki broj dana kada se koristi brdsko-planinska paša. Takođe, osim živinarstva, koje jedino ide brže, u ovčarstvu je brza reprodukcija, indeks jagnjenja je oko 1,7, što znači da se za dve godine od jednog stada od 100 ovaca može dobiti 300 komada. Ipak, treba da se zna ko proizvodi, koja je cena, kvalitet, ko vrši transport.. Nedostaje nam jedan Genex, koji je nekada sve to radio”, navodi on i dodaje da je Jugoslavija za ta tržišta nekada bila ekspert.

Na pitanje koliko Srbija danas izvozi na tradicionalna Halal tržišta, Budimović kaže da su trenutno države koje primenjuju ovaj standard na marginama. “Reč je o malim količinama. Turska je skroz stala sa junećim mesom, ide nešto u CEFTA region, ali to nema veze sa Halal standardom”, zaključuje Budimović.

  • VERA

    13.8.2022 #1 Author

    To je izvozna šansa za našu mesnu industriju.

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    13.8.2022 #6 Author

    Bilo nekda

    Odgovori

  • DANIJELA

    13.8.2022 #7 Author

    A sta je sa proizvodnjom danas u odnosu na to vreme?!

    Odgovori

  • VOJKAN

    13.8.2022 #9 Author

    Ne znam za proizvodnju i izvoz, ali znam da je najveći konzument mesa Argentina

    Odgovori

  • TINA

    13.8.2022 #10 Author

    Mora da postoji saradnja medju drzavama

    Odgovori

  • SRDJAN

    13.8.2022 #11 Author

    Mnogo toga je nekad u Jugoslaviji moglo.

    Odgovori

  • GOCA BG

    13.8.2022 #12 Author

    Nekada je tako bilo…

    Odgovori

  • IVAN

    13.8.2022 #13 Author

    To je proslost nikoga to vise ne zanima.

    Odgovori

  • GAGA

    13.8.2022 #14 Author

    Ponekad se pitam kako nam je poslo za rukom da bas sve upropastimo

    Odgovori

  • MAJALG

    14.8.2022 #15 Author

    Treba iskoristiti trziste i sansu, ogromna je potraznja samim tim i cena bi bila dobra, ali moraju se ispuniti i mnogi standardi.

    Odgovori

  • NATI29

    14.8.2022 #16 Author

    Mozda bude opet

    Odgovori

  • LJUBIŠA

    14.8.2022 #17 Author

    Bilo nekada sad se pripoveda.

    Odgovori

  • MADMAX

    14.8.2022 #18 Author

    Treba dosta znanja, truda i vremena dostići opet taj nivo.

    Odgovori

  • STRAHINJA

    14.8.2022 #19 Author

    Kako kad otvaraju fabrike za prouzbodnju guma u sred Vojvodine, Boze moj…

    Odgovori

  • Milovan94

    14.8.2022 #20 Author

    Doba kakvo više se neće ponoviti

    Odgovori

  • TATJANA

    14.8.2022 #21 Author

    Dobro trziste za nas

    Odgovori

  • FRUIT04

    14.8.2022 #22 Author

    Sta je sve Jugoslavije mogla biti

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...