Za građane će i ajvar na jesen biti luksuz

Cene na pijacama rastu iz dana u dan. Kilogram kajmaka trenutno je gotovo nemoguće naći ispod 1.100 dinara, maline se kreću od 900 do 1.000 dinara, dok se breskve prodaju za 180 dinara po kilogramu. U punoj sezoni, kada se ne može govoriti o sezonskom rastu cenu, kao što je slučaj u maju ili aprilu, kada se na pijacama tek pojavljuju određene vrste voća ili povrća iz uvoza, postavlja se pitanje postoji li ekonomsko opravdanje za takav skok cena i šta će se dešavati na jesen, za kada se najavljuju još veća poskupljenja i udar na kućni budžet.

“U mnogim zemljama razvijenog zapada hrana ne utiče na građane kao kod nas, gde ona učestvuje u budžetu četvoročlane porodice sa 40 odsto, pa je svako povećanje mali zemljotres u našim domaćinstvima. Ipak, u razvijenoj Holandiji, Nemačkoj, Danskoj i Francuskoj, gde je učešće hrane u budžetu oko 15-16 odsto, građani to lakše podnose”, kaže za Biznis.rs agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Naš sagovornik ističe da se mi već godinu dana živimo u “ozbiljnom cenovnom trendu”, bez obzira na prognoze Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) koja je objavila rezultate koji pokazuju da je došlo do blagog pada opšteg rasta cena hrane.

Zamrzavanje cena, prema njegovom mišljenju, ima svoj socijalni karakter, ali se istovremeno kao mera preliva na neke druge proizvodnje kroz rast cena kako bi se neki izgubljeni dohodak u tom čitavom lancu prehrambene i poljoprivredne proizvodnje nadoknadio.

“Država jedan deo proizvodnje koja se odnosi na osnovne prehrambene usluge drži pod kontrolom. To su pre svega hleb, jedna vrsta mesa, ulje, šećer i brašno. Iako je to mera koja na neki način ima opravdanje jer služi da bi se ‘kočila’ inflacija, moguće je da se ona sada prelama kod nekih proizvođača koji su indirektno u tom lancu i koji pokušavaju da kroz neke druge svoje proizvode nadomeste izgubljeni dohodak”, navodi Prostran.

Sa druge strane, kako napominje, suša uzima danak pogotovo imajući u vidu da se većina naših poljoprivrednika nalazi u nezgodnom položaju jer se istovremeno bavi i voćarstvom i stočarstvom i drugim vrstama proizvodnje, pa pokušavaju da nadoknade gubitak na kukuruzu, koji će sigurno ove godine “omanuti”.

“Poljoprivredna godina u Srbiji počinje 1. septembra sa setvom uljane repice i pripremom za setvu pšenice i drugih kultura i pitanje kojim dohotkom će poljoprivrednici započeti tu proizvodnju ukoliko ne ostvare neku višu cene kroz proizvode koji su pristigli. To se naročito odnosi na poljoprivredne proizvođače u centralnoj Srbiji, koji se ne bave specijalizovanom proizvodnjom, već imaju i voće, ali istovremeno i pšenicu, kukuruz, mleko, stoku.. Oni moraju da ostvare neki dohadak i da kroz druge proizvode to nadoknade. To nije rezultat nečijeg inata, već jednostavno ide preko ovih cena koje će sigurno na kraju potrošači platiti, ali poljoprivrednici pokušavaju da stvore uslove kako bi krenuli u novu poljoprivrednu godinu”, smatra naš sagovornik.

Građani kupuju po jednu krmenadlu i 100 grama malina

Iako je poskupljenje na pijacama donekle opravdano, naš sagovornik smatra je neprirodno da u ovo vreme krompir košta 100-110 dinara po kilogramu.

“To je prilično skupo, naročito u vreme kada se krompir vadi i kada uzmemo u obzir da je to osnovna povrtarska kultura. Nekada smo proizvodili 800.000 tona krompira i to je uvek bio proizvod koji je najmanje učestvovao u ceni koštanja hrane ili obroka”, podvlači Prostran i dodaje da će zbog rasta cena građani ove godine sigurno manje praviti domaće proizvode i da će maksimalno racionalizovati potrošnju.

“Tek ćemo videti kakav će biti uticaj visokih cena na domaću preradu. Tu pre svega mislim na ajvare, razne kisele proizvode, džemove i slično. To je jako skupo, a ako plaćate breskvu, šljivu ili neko drugo voće od kog se pravi džem po toj ceni onda on mora mnogo i da košta, a pitanje je ko će to da plati. Ajvar je sada postao ekskluziva. Trenutno još uvek nije njegova sezona, ali znamo da se prodavao po 1.000 dinara”, navodi on.

“Potrošači će se i ove, kao i ranijih godina, ponašati racionalno. Po onoj narodnoj ‘koliko para toliko muzike’. Bio sam na pijaci kada je čovek došao i tražio da kupi maline za 100 dinara. Za taj novac on može da dobije 100 grama jer je kilogram 1.000 dinara. Eto, tako će se građani ponašati, koliko imaju para u džepu, da zadovolje osnovne neke potrebe. I cene mesa su visoke, pa ljudi kupuju po jednu ili dve krmenadle jer jednostavno toliko novca imaju”, zaključuje Prostran.