Srbija će imati više od dva miliona tona pšenice za izvoz

Žetva pšenice u Srbiji je završena, a prema prvim informacijama udruženja „Žita Srbije“ očekuju se rekordni rod i prinosi.

„Imamo prinose od 5,7 tona po hektaru na nivou cele zemlje, dok su u Vojvodini ponovo nešto veći nego u centralnoj Srbiji“, tvrdi direktorka „Žita Srbije“, Sunčica Savović.

Ona je rekla da bi u ukupnom rezultatu ovo značilo da će rod biti oko 3,4 miliona tona. Uz prošlogodišnje zalihe od 300.000 tona i domaću potrošnju za koju je potrebno oko 1,5 miliona tona, Srbija će za izvoz u novoj ekonomskoj godini imati više od dva miliona tona žita.

„Ono što se ne bude prodalo ići će u prelazne zalihe. Sa pšenicom je sve mnogo bolje ispalo nego što se očekivalo“, istakla je Savović za dnevni list Politika. Upitana da li će proizvođači biti zadovoljni i cenom, odgovorila je da su ratari 2020. godine, zbog svih okolnosti, prošli bolje nego ikada.

Prema podacima tog udruženja, kukuruz je prošle godine dostizao i cenu od 27 dinara po kilogramu, dok je pšenica išla do 26, a soja do 85 dinara. Žitarice i uljarice su u određenim momentima u Srbiji bile skuplje nego na međunarodnom tržištu, a ipak se njima trgovalo.

Prošle nedelje cene pšenice su se kretale od 19,4 do 20,2 dinara, a u periodu koji je prethodio koštala je i 20,6 dinara.

„Lagani pad cene bio je evidentan. Da li su proizvođači zadovoljni? Ako su realni, a ima ih, onda jesu. Ako će bez obzira na sve faktore, a ima ih dosta, posmatrati samo cene od prošle godine, onda nisu“, objašnjava Savović.

Iako je žetva u Srbiji završena, ona još nije do kraja gotova u Evropskoj uniji i Rusiji. Javljaju se problemi zbog vremena: poplava u Nemačkoj, koji je drugi proizvođač po veličini u EU, ali i suša u mnogim zemljama. Svetske berze žitarica su nestabilne i, prema dnevnim izveštajima koje se objavljuju, cene idu čas gore, čas dole.

Pored toga, Rusija je nedavno ponovo podigla takse za izvoz pšenice.

„Te dažbine nama samo mogu da idu u prilog jer mi ionako nismo konkurenti u odnosu na Rusiju i Ukrajinu, kada posmatramo crnomorsko tržište. Bilo koja otežavajuća okolnost kod ta dva velika proizvođača našim izvoznicima daje veću šansu. Nama ide u prilog i to što smo mali, a žetva je već završena“, kaže Sunčica Savović, i dodaje da se, bez obzira na suše i poplave u mnogim državama, globalno očekuje rekordna proizvodnja pšenice od 794 miliona tona.

U Evropskoj uniji, kod velikih proizvođača koji su nam konkurencija u regionu, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, takođe se predviđaju odlični prinosi. Francuska, koja je na nivou EU najveći proizvođač, najavljuje 30 odsto viši rod nego godinu dana ranije.