Srbija će tek osetiti najgore posledice rata u Ukrajini

Negativne posledice rata u Ukrajini su globalne, situacija je posebno teška u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, od kojih mnoge nisu bile u stanju da se u potpunosti oporave od krize izazvane pandemijom, a u koje, svakako, spada i Srbija, izjavio je Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju.

Međunarodna organizacija rada u svom novom izveštaju “Uticaj ukrajinske krize na svet rada: Početne procene”, procenjuje da bi se u slučaju eskalacije sukoba gubici zapošljavanja u Ukrajini povećali na sedam miliona. Međutim, ako bi se borbe odmah prekinule, brz oporavak bi bio moguć, uz povratak 3,4 miliona radnih mesta.

“Ukrajinska ekonomija je teško pogođena ruskom agresijom. Od njenog početka, više od 5,23 miliona ljudi pobeglo je u susedne zemlje. Izbeglice su uglavnom žene, deca i osobe starije od 60 godina. Međutim, u ovoj grupi je i oko 2,75 miliona radno sposobnih, a njih 43,5 odsto, ili 1,2 miliona, je ranije radilo, a potom izgubilo ili napustilo posao. Regionalna i globalna kriza u Ukrajini može dovesti do poremećaja rada u susednim zemljama, u Mađarskoj, Moldaviji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj. Ako se neprijateljstva nastave, ukrajinske izbeglice bi bile prinuđene da duže ostanu u egzilu, što bi dodatno pritiskalo tržište rada i sisteme socijalne zaštite u ovim susednim državama i povećavalo nezaposlenost u mnogima od njih”, rekao je nacionalni koordinator MOR-a za Srbiju.

Studija MOR-a sadrži podatke i projekcije i za Rusiju. Značajni ekonomski poremećaji koji utiču na Rusku Federaciju imaju velike efekte na centralnu Aziju, posebno na zemlje čije ekonomije zavise od doznaka iz Ruske Federacije, kao što su Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan.

Agresija u Ukrajini je takođe izazvala šok za globalnu ekonomiju, dodatno otežavajući oporavak od krize tokom pandemije korona virusa. Ovo će negativno uticati na rast zaposlenosti i realnih plata i stvoriti dodatni pritisak na sisteme socijalne zaštite.

Situacija je posebno teška u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, od kojih mnoge nisu bile u stanju da se u potpunosti oporave od uticaja krize u vreme pandemije. U takve, svakako, spada i Srbija koju već pogađa veliki porast cena hrane i energije, što može biti i drastičnije i preti oporavku zaposlenosti.

“Srbija je zasad relativno nisko opterećena ovim posledičnim ratnim udarima, ali bi sve to, zbog ekonomskih i političkih odluka u EU i Srbiji, moglo da bude mnogo gore. Kada je reč o inflaciji, za koju nam je predsednik Srbije rekao da je uglavnom uvezena, to jeste tačno, ali da li je zaista skoro devet desetina spoljnjeg uzroka, mislim da se to bez ozbiljnih analiza ne može potvrditi”, ističe Protić. Pritom, podseća da se inflatorni udar u našoj zemlji jako osetio i pre napada na Ukrajinu, pogotovo u sferama koje su stanovništvu i radnicima najbitinije – hrana, prevoz, neke bitne usluge i repromaterijal.

Na pitanje da li su tome doprinele i neselektivne mere države za vreme pandemije, koje se i dalje sprovode, Protić odgovara potvrdno, podsećajući da je još početkom pandemije MOR upozoravao da se mora brzo preći na targetiranu podelu novca, što se nije dogodilo. I takve, neselektivne, mere su nekako pomogle, ali uz velike posledice po budžet, javne finansije i sada evidentne inflacije.

“Država je ovde odavno trebalo da uvede socijalne karte, da bi se takve intervencije sa deljenjem novca sprovodile pravičnije i delotovornije, za one pojedince kojima je zaista trebala pomoć, ili grupe i grane kojima se pospešuje opstanak i razvoj, a ne da se novac deli po principu ‘daš mi – dam ti’, svima redom i to sa političkom konotacijom. Sigurno je i da bi sada, kada već hara nova kriza, deo tog podeljenog novca u vreme pandemije dobro došao za saniranje novih ekonomskih problema koji sigurno, i da brzo prestane rat, neće moći skorije da se reše“, ocenjuje Protić.

On podseća i da je za projekte oko sistema socijalnih karata, naša država dobila nemalu novčanu i stručnu pomoć iz inostranstva, kao i kredit Svetske banke. Pored toga, donesen je i Zakon o socijalnim kartama, tako da se ne može reći da gotovo ništa nije urađeno. Međutim, uvođenje sistema socijalnih karata predugo traje. Protić objašnjava da to “evidentno nekim strukturama odgovara” iako bi

socijalne karte omogućile da svaka novčana intervencija države, subvencija ili razni popusti imaju daleko veće efekte.

Zato se, naglašava Protić, socijalne karte moraju uvesti što pre, jer će doći do prelivanja krize na ljude sa najmanjim standardom.

Srbija će uskoro imati još jedan izazov na međunarodnom planu. Naime, rukovodstvo MOR-a donelo je rezoluciju kojom se suspenduju aktivnosti ove najstarije agencije Ujedinjenih nacija u Rusiji, osim onih humanitarnog karaktera. To praktično znači da će podregionalna kancelarija MOR-a u Moskvi biti premeštena u neku drugu državu.  

“Odluka o suspenziji će morati da se potvrdi na sledećoj Međunarodnoj konferenciji o radu, početkom juna. Prilikom glasanja, predstavnici poslodavaca i sindikata iz zemalja članica MOR-a neće biti, da tako kažem, javno vidljivi, ali će glasovi delegata koji predstavljaju državu morati da budu javni. Dakle tu sledi još jedan spoljnopolitički izazov Srbiji”, zaključio je Jovan Protić u razgovoru za portal Nezavisnost.org.