Kako će dojave o bombama uticati na srpsku ekonomiju?

Od danas učenici 49 osnovnih i 21 srednje škole u Beogradu pratiće nastavu online zbog dojava o bombama. Prema rečima pomoćnika ministra prosvete Milana Pašića, od ukupno 258 osnovnih i srednjih škola u Beogradu mejlovi sa istim sadržajem stigli su na čak 173 školske adrese.

Obrazovne institucije nisu jedine na udaru, tako da su do sada stizale preteće dojave o postavljenim eksplozivima na mostovima u Beogradu, u tržnim centrima, ZOO vrtu, restoranima, železničkoj stanici, elektranama, objektima za prečišćavanje vode, letovima avio-kompanije Air Serbia, na beogradski aerodromu i u nizu drugih objekata.

Kao razlog pretnji navodi se podrška Rusiji i neuvođenje sankcija ovoj zemlji.

„Dojava da postoje bombe u objektima širom Srbije definitivno su uzburkale i uznemirile javnost. Kako je naš tržni centar bio među prvima koji su primili dojavu, mi smo se fokusirali na preduzimanje svih mera za zaštitu naših posetilaca i zaposlenih“, objašnjavaju za Biznis.rs iz tržnog centra Delta Planet u Nišu.

Dodaju da se pored panike i uznemirenosti koju izazivaju ovakve pojave javljaju i ekonomski gubici, a da je u slučaju samog tržnog centa u pitanju smanjena posećenost i prodaja.

„Iako su ovakvi gubici važni za naše poslovanje, uvek su nam na prvom mestu naši posetioci i zaposleni, jer svi ostali gubici se uz dobro planiranje mogu nadoknaditi. Nadamo se da će slanje ovakvih dojava prestatiti, ali do tada pozivamo sve da ne šire paniku, ali da svako budu oprezni jer je bezbednost na prvom mestu“, istakli su naši sagovornici iz Delta Planeta.

Prema rečima edukatorke na temu zaštite dece i mladih na internetu i stručnjaka za sajber bezbednost Katarine Jonev, posebno je simptomatično da se dojave u prethodna dva dana odnose na osnovne škole u Beogradu i to je, kako kaže, nešto što treba da bude upitno – koji je cilj takve vrste uzbunjivanja javnosti.

„Daleko od toga da dojave treba shvatiti kao šalu, jer svi napadi treba da se tretiraju ozbiljno, pošto je reč o bezbednosti i funkcionisanju ove države. S obzirom na to da se dojave odnose pre svega na beogradske osnovne i srednje škole, naravno da su roditelji šokirani i zbunjeni, i da su zabrinuti za bezbednost. Srećom, za sada nije pronađena nijedna naprava u školama koje su pregledane, ali daleko od toga da treba prepustiti stvari slučaju. Tako da se nadam da će sve ostati na nivou pretnji i da se one neće realizovati“, istakla je naša sagovornica.

Sa druge strane, prema njenim rečima, s obzirom na to da su one stigle i u veliki broj objekata nacionalne infrastrukture, to se pre svega odnosi na energetiku, električnu energiju, našu avio-kompaniju, aerodrom, znači da treba da se aktiviraju apsolutno svi državni organi koji se bave bezbednošću ove zemlje i da pokušaju da nađu, odnosno da lociraju osobe koja šalju ovakve mejlove.

„Daleko od toga da je to jednostavan zadatak, jer se zaista veruje da pretnje ne dolaze sa teritorije Republike Srbije, inače bi u tom slučaju mogla lakše da se identifikuje IP adresa, već je ovakva vrsta napada došla od počinilaca iz inostranstva koji su koristili servere da svoj trag zamaskiraju. Lociranje njih nije lako jer je izgleda reč o nekom sofisticiranom napadu, gde se koriste složeni elektronski alati, odnosno vrste sajber oružja, da bi se što više i efikasnije zamutio trag. Postoji mogućnost da su ti serveri i sami napadači raspoređeni u stranim državama, stoga je neophodna i međunarodna saradnja, kako bi napadači bili locirani“, objašnjava Jonev.

Ona je dodala da napadači, u slučaju da budu locirani, podležu krivično-pravnoj odgovornosti i da sankcije treba da budu maksimalne, jer je došlo do uzbunjivanja svih građana.

„Gubici svakako postoje, u slučaju da i banke dobiju ovakvu vrstu mejlova i da treba da evakuišu svoje filijale, naravno da će u tom trenutku doći do manjeg priliva novca. Tržni centri takođe, samim tim što su morali da isprazne svoje objekte i evakuišu sve ljude, tako da će ovo svakako ostaviti ekonomski trag. Ali činjenica je da sajber napadi u proteklih nekoliko godina upravo imaju za cilj da pre svega naprave ekonomsku štetu“, naglasila je naša sagovornica.

Sajber kriminalom do zarade

Sajber kriminalci u sve manjoj meri imaju želju da pokažu svoje IT veštine, već svojim aktivnostima i znanjima teže da nelegalnim aktivnostima steknu novčane prilive.

„To rade upravo putem različitih taktika, poput kreiranja malvera, odnosno virusa koji imaju za cilj da napadaju sisteme preko enkriptovanih sistema, zatim fišing (phishing) mejlovi koji su takođe jedan od prilično učestalih načina nelegalnog sakupljanja novca. Imali smo slučaj fišing poruka koje su se odnosile na određene banke u Srbiji, gde su se napadači, odnosno kriminalci predstavljali kao zvanične institucije, a krajnji cilj im je bio samo da steknu novac“, obrazložila je Jonev.

Tako da, kako kaže, svaki vid napada u virtuelnom prostoru ima na prvom mestu za cilj ekonomsku dobit, a na drugom – da u nekom obliku ugrozi bezbednost.

„U konkretnom slučaju, dojave za bombe nisu imale za cilj ekonomsku dobit, inače bi tražili ili otkupninu ili bi zaključali određene sisteme kritično nasilnim procedurama, SCADA sisteme, i tražili bi otkup. Nijedan veliki finansijski sistem nije prijavio sajber napad većih razmera gde bi moglo da bude uzdrmano tržište u tom virtuelnom smislu, ali gubici u vidu toga da određene poslovnice i objekti rade smanjenim kapacitetom upravo zbog ovih dojava, da će ljudi iz straha možda manje boraviti u tim objektima – to će se odraziti na ekonomiju“, naglasila je naša sagovornica.

Kako je sajber kriminal najbrže rastući oblik kriminala na svetu poslednjih nekoliko godina, ni Srbija nije isključena što se tiče napada na ekonomski sektor, ali, kako navodi Jonev, statistike i istraživanja u ovoj oblasti još uvek nisu rađeni, tako da ne možemo znati koji su to finalni gubici.

„Neophodna je edukacija zaposlenih u svim sektorima u ovoj zemlji, ali i korisnika, da bi znali na koji način mogu da prepoznaju da su na potencijalnoj meti, recimo, fišing napada, i kako da reaguju u situacijama kada je napravljena finansijska šteta (skidanje novca sa računa ili šteta proizašla online kupovinom i slično)“, istakla je Katarina Jonev.

Poslednjih nekoliko godina svedoci smo da postoje određene organizovane grupe koje na ovakav način deluju pre svega iz virtuelnog sveta. Kako ona kaže, ovo neće prestati preko noći, ali će biti poslata veoma ozbiljna poruka ako se makar jedan počinilac uhvati i procesuira.

„Poslaće se poruka da država ipak drži konce bezbednosti u svojim rukama i da ovakve nelegalne aktivnosti prosto ne treba da prođu nekažnjeno. Sa druge strane, treba napraviti apsolutnu distinkciju od dve situacije. Ovo jeste organizovani napad, jer je isti mejl sa verovatno različitih servera i iz različitih država stigao od iste grupe. Međutim, anonimne dojave poput one kada je čovek iz Kraljeva hteo da prekine svadbu svog rođaka, to su situacije kada neki ljudi misle da mogu i da se našale sa tim. Treba dobro ispitati celu situaciju i svaki slučaj, jer od 300 dojava za bombe, jedna može da bude prava i na taj način su ugroženi bezbednost i ljudski životi“, zaključila je naša sagovornica.