Srbija ima višestruke koristi od povezivanja dijaspore i matice

Stručnjaci, koji u Srbiji provode između tri nedelje i tri meseca u državnim institucijama ili organizacijama od javnog značaja, akademskim institucijama, privrednim komorama, organizacijama civilnog društva, dolaze na volonterskoj bazi posredstvom projekta Nemačke razvojne saradnje “Stručnjaci dijaspore” koji u Srbiji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

Do sada je, kako se navodi u saopštenju, podržano već jedanaest ovakvih angažovanja.

„Cilj ovih aktivnosti je uključivanje dijaspore u održivi razvoj Srbije. Poziv stručnjacima je stalno otvoren, te osobe poreklom iz Srbije koje borave u Nemačkoj, a žele da podrže aktivnosti relevantne za razvoj matice, mogu da se uključe u rad organizacija u Srbiji, u skladu sa svojim kompetencijama“, objašnjava vođa pomenutog projekta u Srbiji Marija Bogdanović.

Stručnjaci koji su deo programa gostuju u institucijama poput KBC Bežanijska Kosa, Centra za socijalnu politiku, Centra za kulturnu dekontaminaciju, Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Lola instituta.

„Ovo je odličan način da se podrži razvoj svoje zemlje dok istovremeno imamo osećaj ličnog ispunjenja. Program pritom pruža preporuke za odgovarajuće organizacije koje su zainteresovane za angažovanje osoba iz dijaspore ukoliko organizaciju samostalno ne pronađemo, zatim pruža finansijsku podršku u vidu nadoknade troškova boravka u Srbiji, putnih troškova i osnovnog zdravstvenog osiguranja”, obrazložio je profesor sa univerziteta u Ahenu Srećko Stopić, koji svoje bogato znanje stečeno u Nemačkoj deli sa kolegama na Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (ITNMS) u Beogradu.

Prema poslednjem izveštaju OECD Srbija ima nešto više visokokvalifikovanih stručnjaka u dijaspori u odnosu na prosek svih zemalja Zapadnog Balkana koji iznosi pet odsto.

U poslednji izveštaju “Radne migracije Zapadnog Balkana” navodi se da je u 2020. godini, 37 procenata zaposlenih građana iz regije Zapadnog Balkana radilo u zanimanjima koja su klasifikovana kao pomoćnici (nisko kvalifikovani), 54 odsto su bili srednje (stručno obrazovanje i obuka) kvalifikovani radnici, dok su četiri procenata bili profesionalci i blizu pet odsto visokokvalifikovani stručnjaci.

Kako se dodaje u izveštaju, građani Srbije su ređe zaposleni kao pomagači i nešto češće zaposleni kao profesionalci ili specijalisti nego migranti iz drugih država regiona.

“Republika Srbija ima višestruke koristi od povezivanja dijaspore i matice. Svetska banka navodi da doznake dijaspore trenutno čine oko osam odsto nacionalnog dohotka zemlje. Međutim, pored novca koji se uliva u zemlju putem doznaka, stručnjaci iz dijaspore doprinose znanjem i iskustvom, koje je od velikog značaja za unapređenje ne samo institucija i civilnih organizacija već i privatnih biznisa”, ističe Bogdanović.

Projekat “Stručnjaci dijaspore” podržan je u okviru globalnih programa Nemačke razvojne saradnje „Migracije i dijaspora“ i „Migracije za razvoj“ koje u Srbiji sprovodi GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije.