Koliko subvencije u produkciji reklama, serija i filmova utiču na srpsku ekonomiju?

Iako podsticaji predstavljaju deo sredstava koji država vraća produkcijama kroz formu subvencija, u Analizi ekonomskih efekata sektora audiovizuelne produkcije i efikasnosti podsticaja za proizvodnju audiovizuelnih sadržaja u Republici Srbiji za 2020. i 2021. godinu ocenjeno je da ovaj iznos treba okarakterisati kao investiciju.

Dodaje se da takav vid subvencionisanja sektora dovodi do privlačenja produkcije audiovizuelnog sadržaja u Srbiji, čime se povećava potrošnja u zemlji i stvaraju pozitivni efekti na domaću ekonomiju.

„Analiziranjem odnosa isplaćenih podsticaja sa efektima na ekonomiju Srbije u 2020. i 2021. godini, može se konstatovati u proseku da se na jedan evro podsticaja u ekonomiju Srbije slije u proseku 4,57 evra prihoda. U odnosu na prethodnu period od 2016. do 2019. godine, kada se na jedan evro podsticaja vraćalo prosečno 5,37 evra dodatnih prihoda, sada je došlo do smanjenja za 0,80 evra“, ocenjeno je u Analizi koju je za Srpsku filmsku asocijaciju (SFA) uradio Ekonomski fakultet iz Beograda.

Sa jedne strane, razlog za smanjenje dodatnih prihoda je u tome što ispitivani uzorak nije obuhvatio određene projekte, pogotovo iz kategorije filma, kao i pretpostavka da su ukupni budžeti produkcija sniženi usled ekonomske krize. Najmanji iznos opadanja je u sektoru reklama (-0,17 evra), a najveći u domenu filma (-0,72 evra), u odnosu na period između 2016. i 2019. godine, naglasili su autori Analize.

Podaci pokazuju da se najveći efekat ostvaruje u produkciji reklama, gde jedan evro generiše 5,13 evra budžeta produkcije. Sledi snimanje filmova i serija, i na kraju postprodukcija sa 4,06 evra generisanih budžeta na jedan evro uložen u podsticaje.

Deo sredstava koji se direktno vraća u bužet

Osim uticaja na celokupnu ekonomiju Srbije, u Analizi su izdvojeni i direktni fiskalni efekti, odnosno deo sredstava koji se direktno vraća u bužet Srbije.

Imajući u vidu da se subvencije isplaćuju iz državnog budžeta, u Analizi je posmatran iznos koji su produkcije audiovizuelnih sadržaja uplatile po osnovu poreza po fakturama dobavljača i poreza i doprinosa po osnovu zarada.

„Mereno kroz uplaćen PDV po osnovu faktura i plaćene poreze i doprinose na zarade, produkcija filmova generiše značajno više direktnog efekta kroz javni prihod i to na nivou od 58 odsto, slede reklame sa 40 procenata i na kraju serije sa 30 odsto“, piše u Analizi.

Autori Analize zaključili su da je povrat na investiciju (ROI), koji država direktno ostvaruje po osnovu davanja subvencija, u proseku 43 procenta. Naime, na svaki evro isplaćenih podsticaja za produkciju reklama, filmova i serija, u proseku se nešto manje od polovine odmah direktno vrati kroz plaćanje poreza od strane produkcije. Do 43 odsto se direktno vrati u budžet po osnovu plaćanja PDV, poreza i doprinosa.

Prema podacima dobijenim od anketiranih produkcijskih kuća, zaključuje se da je u budžet Srbije po osnovu PDV-a uplaćeno oko 300 miliona dinara u 2020. i 2021. godini.

„Na ime poreza i doprinosa za zaposlene uplaćeno je oko 300 miliona dinara u 2020. godini i 400 miliona dinara u 2021. godini. Porez na dobit iznosio je 93 miliona dinara u prošloj godini, dok je 2020. godine bio dva i po puta manji. Prihod po osnovu aktivnosti je iznosio 5,5 milijardi dinara u 2020. godini i 6,6 milijardi dinara u prošloj“, navodi se u Analizi.

Efekti prelivanja na druge privredne grane

U strukturi budžeta u svim formatima dominiraju troškovi angažovanja radne snage i same produkcije, kao najznačajniji troškovi pri kreiranju audiovizuelnog sadržaja.

U produkciji reklama i filma najveći deo budžeta (oko 50 odsto) odlazi na troškove same produkcije, dok značajan deo troškova (oko 30 procenata) odlazi na angažovanje radne snage.

„Kod produkcije serija obe kategorije troškova imaju učešće oko 40 odsto, dok je za postprodukciju karakteristično značajno učešće angažovanja radne snage u ukupnim troškovima (blizu 70 procenata). Što se troškova ugostiteljskih usluga tiče, produkcije filmova i serija imaju veće učešće ovih troškova u odnosu na ostale kategorije, što je povezano sa većim brojem snimajućih dana kod ova dva vida produkcije“, ističu autori Analize.

Dodaje se da za lokacije najveći procenat izdvajanja ima produkcija reklama, dok značajno niže učešće u odnosu na ostale kategorije ima postprodukcija, zbog specifičnosti samog formata. Kod administrativnih troškova svi vidovi produkcija imaju slično učešće troškova (od šest do osam odsto).