Srbija u ovoj godini bez dodatnog zaduživanja

Deo dugova koji nam ove godine stižu na naplatu platićemo novcem koji nam je vanredno odobrio Međunarodni monetarni fond (MMF) kao pomoć mnogim zemljama čije je ekonomije ugrozila pandemija korona virusa.

Reč je o 759,71 milionu evra, koji je Odbor direktora MMF još u avgustu dodelio Srbiji, odnosno 627,6 miliona specijalnih prava vučenja (SDR), što je ekvivalentno pomenutom iznosu u evrima. Na ova sredstva plaća se minimalna kamata, piše Politika.

Ministar finansija Siniša Mali najavio je pre dva dana da će Srbija već od januara početi da povlači taj novac.

„Uzećemo tu pomoć koju je MMF lane ponudio svim članicama pod izuzetno povoljnim uslovima i iskoristiti je isključivo za jednu svrhu, a to je vraćanje starih dugova i taj novac ćemo povlačiti od januara”, precizirao je on u izjavi za Tanjug.

Podsećanja radi, MMF je u avgustu prošle godine podelio 650 milijardi dolara SDR za podršku likvidnosti i borbe država članica protiv pandemije i posledica korona krize. Ministar finansija istakao je da Srbiji ove godine za vraćanje dospeva ukupno oko 340 milijardi dinara starih dugova, što je blizu tri milijarde evra, od čega će deo biti refinansiran, a deo vraćen.

Najveći deo dugova, oko 55 odsto ili 187,5 milijardi, dospeva u prvom kvartalu, tako da će država u prva tri meseca imati puno posla oko upravljanja javnim dugom, koji treba da se refinansira, restruktuira i vrati, rekao je on. Iz ovog je jasno zašto baš na samom početku godine uzimamo pare od MMF.

Država će, ističe ministar finansija, nastaviti s dinarizacijom, pa se ove godine ne planira izlazak na međunarodno tržište kapitala.

„„Nema potrebe za tim i mi ćemo se koncentrisati na domaće tržište kapitala. Očekujem da ćemo dalje povećati udeo dinarskih kredita u ukupnom portfoliju kredita. Na primer, 2012. godine smo oko 19 odsto ukupnih obaveza imali u dinarima, a sada smo već na 30 odsto, što je dobro, jer to je naša valuta, to je prirodni hedž koji imamo protiv bilo kakvih oscilacija”, istakao je Mali.

Dodao je da se s druge strane smanjuje udeo dolarskih obveznica i dolarskih kredita, pošto je 2016. godine njihov udeo iznosio 34 odsto, a sad je taj procenat opao na samo 10,3 odsto.

„Vrlo pažljivo upravljamo našim javnim dugom, jer to nam je veoma važan aspekt javnih finansija. U 2021. godini smo imali udeo javnog duga ispod 58 odsto bruto društvenog proizvoda”, naveo je Mali.

Naglasio je da su javne finansije stabilne, da država na računu ima više od 250 milijardi dinara, odnosno više od dve milijarde evra, da se država dugom bavi na pravi način i da građani ne treba da brinu zbog toga.

Na nedavnom predstavljanju publikacije „Kvartalni monitor” Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, rekao je da je javni dug u 2021. godini u apsolutnom iznosu povećan za tri milijarde evra ili 10 odsto, a u prethodne dve godine za 5,7 milijardi evra. U relativnom iznosu u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) rast je minimalan ili ga čak i nema. To je, prema njegovim rečima, posledica rasta BDP, ali i uticaja deviznog kursa i inflacije.

„Javni dug je najvećim delom u devizama i obračunava se po fiksnom kursu, pa je i dug manji nego da je pušteno da dinar oslabi. S druge strane, taj javni dug delimo s BDP-om, na čiji rast utiče i inflacija, tako da je kretanje javnog duga pod velikim uticajem kursa. Sledeće godine država će se zadužiti najmanje 1,5 milijardi evra, sve to pod pretpostavkom da se privreda i javne finansije kreću kako je predviđeno”, ocenio je Arsić.