Analitičari: ECB će spustiti, a Narodna banka Srbije zadržati ključnu kamatu na istom nivou

Narodna banka Srbije i Evropska centralna banka (ECB) su tokom ove godine u tri navrata smanjivale referentne kamatne stope. Međutim, iako se analitičari slažu da je generalan trend popuštanje monetarnog kaiša, čini se da je „oprez“ i dalje ključna reč kada govorimo o potencijalnim odlukama koje će danas obelodaniti centralne banke u Beogradu i Frankfurtu.

Analitičari širom sveta slažu se u proceni da bi ECB danas mogla ponovo da spusti referentne kamate, i to za 25 baznih poena. Tog mišljenja su oni koje su anketirali Bloomberg i Reuters, kao i sagovornik Biznis.rs, dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Komentarišući spekulacije da bi ECB u narednom periodu mogla da pribegne češćim snižavanjima referentnih stopa u pokušaju da obezbedi impuls za ubrzanje privrednog rasta, Grubišić ukazuje da ipak postoji granica do koje može da se ide.

„U oktobru je ECB smanjila kamatnu stopu na refinansiranja za 25 baznih poena – na 3,4 odsto, dok je ‘istorijski’ prosek na tri odsto, i ne verujem da će ići ispod te linije. Ne zaboravimo da je jedna od ključnih poruka sa Bankarskog samita koji je prošle nedelje održan u Beogradu – da se vreme niskih kamata neće vratiti“, ističe Grubišić.

Ekonomski problemi sa kojima se suočava evropska ekonomija, gde je stagnacija odnosno slab rast samo jedna od posledica, teško da mogu da se reše podsticanjem tražnje, smatra dekan BBA.

„Takav pristup bi mogao da se vrati kao bumerang u obliku rasta inflacije i ECB to vrlo dobro zna. Problem je u tome što se čini da nema ideje u okviru EU o tome šta bi trebalo da se radi da se pomogne privredi“, ocenio je Grubišić.

Narodna banka Srbije makar ne mora da brine o slabom rastu jer se srpska privreda, kako ističe naš sagovornik, trenutno ne suočava sa takvim problemom. Rizici koji nam prete pre svega spadaju u spoljne, odnosno geopolitičke.

O tome je upravo na pomenutom Samitu u organizaciji Udruženja banaka Srbije govorila guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, kada je poručila da je pristup NBS oprezan, bez obzira na to da li podiže ili spušta referentnu kamatnu stopu.

„Nećemo žuriti sa snižavanjem kamata zato što moramo da vodimo računa da svako ko ima novac u svom portfelju, kućnom budžetu ili korporaciji, mora da zna da će taj novac vredeti“, istakla je Tabaković i navela da mora da se vodi računa o međuzavisnosti svetskih ekonomija.

Pritom je u oktobru, zbog negativnih efekata suše, nivo inflacije bio blago viši od očekivanog i iznosio je 4,5 odsto, dok je Vlada pri izradi budžeta za 2025. godinu računala sa ovogodišnjom inflacijom od 4,7 odsto, kao i rastom cena od 3,5 odsto u 2025. godini.

Sa druge strane, NBS procenjuje da će rast BDP-a u ovoj godini iznositi 3,8 odsto, dok je njihova centralna projekcija rasta u narednoj godini 4,5 odsto.

Zoran Grubišić objašnjava da upravo zahvaljujući dobrom rezultatu kada je u pitanju privredni rast NBS ne mora da preuzima rizik i da po svaku cenu spušta referentnu kamatu.

„Mislim da je sada vreme za pauzu, da se isprate inflatorna očekivanja, da se završi godina… Lično, mislim da su šanse da referentna kamatna stopa NBS ostane na istom nivou posle današnje sednice veće od 50 odsto“, zaključio je Grubišić.

Podsetimo da je i Raiffeisen banka u svom Ekonomskom izveštaju za novembar navela da, nakon objave inflacije za oktobar od 4,5 odsto, očekuje da će NBS završiti 2024. godinu sa referentnom stopom na nivou od 5,75 odsto.

„To je i naša naša nova prognoza umesto prethodnih 5,5 odsto. Dalje, naša nova projekcija ove kamate za 2025. godinu povećana je sa 4,5 odsto na pet odsto“, naveli su analitičari Raiffeisen banke po objavljivanju Izveštaja o inflaciji NBS.