Auto-industrija u fazi velike transformacije, tržište u Srbiji se vratilo na stanje pre pandemije

Kina je u 2024. godini zabeležila najveći rast u proizvodnji i prodaji električnih vozila, ali je to smetalo Evropskoj uniji koja je podigla carine na kineske e-automobile do 35 odsto. Nemačka vlada pozvala je Volkswagen da zaštiti radna mesta, nakon što su predstavnici radnika u toj kompaniji saopštili da se planira zatvaranje najmanje tri fabrike u zemlji i otpuštanje desetine hiljada zaposlenih. Epilog ove priče je da je Volkswagen najavio ukidanje više od 35.000 radnih mesta u Nemačkoj do 2030. kako bi smanjio troškove, a istovremeno će izbeći zatvaranje fabrika i otpuštanja, kao deo sporazuma potpisanog krajem decembra.

Istovremeno, svetski auto-prodavci i dalje se utrkuju sa vremenom, s obzirom na globalnu težnju za smanjenjem emisije CO2 i ubrzanim prelaskom na električna vozila. BMW i Ford ubrzali su prelazak na električne modele.

O ovim i ostalim događajima koji su obeležili auto-industriju u 2024. godini razgovarali smo sa Borisom Ćorovićem, generalnim sekretarom Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

„Što se tiče Srbije, možemo reći da smo se vratili na stanje pre početka pandemije 2019. godine, kada je reč o broju prodatih novih putničkih automobila i lakih komercijalnih vozila (LKV). Godina se završila na blizu 27.000 automobila i 6.000 lakih komercijalnih vozila. Podsećanja radi, na kraju 2019. prodato je 26.343 putnička automobila i 7.858 LKV-ova“, navodi Ćorović u razgovoru za Biznis.rs.

Dodaje da je u Evropi situacija nešto drugačija i da se procenjuje da je na kraju 2024. godine u državama Evropske unije bilo prodato dva miliona novih automobila manje nego 2019.

„Uopšteno gledano, automobilska industrija je u fazi velike transformacije – u smislu prelaska na proizvodnju ekološki prihvatljivih vozila. Međutim, taj proces se dešava u nikad nepovoljnijem geopolitičkom trenutku. Podsetiću samo na rat u Ukrajini, na Bliskom istoku, poskupljenje materijala i sirovina, rast kamatnih stopa, inflaciju, promene u ponašanju kupaca i potrošača, orijentisanje na polovna vozila… A što se tiče Evrope, auto-industrija se suočava sa izazovom ozbiljne konkurencije iz Kine.  Nedavno su uvedene carine za kineske električne automobile i od strane Sjedinjenih Američkih Država i od strane EU, a Kina je za sada odgovorila asimetrično – podizanjem carina na alkoholna pića iz Evrope. Kako će se stvari dalje odvijati, niko ne može da predvidi“, objašnjava naš sagovornik.

Ali nije sve tako pesimistično – istovremeno se dogodila stabilizacija u lancima snabdevanja, posebno kada su u pitanju mikročipovi, zatim napredak u tehnologiji autonomne vožnje i sve jača partnerstva među proizvođačima automobila i tehnološkim kompanijama kada je u pitanju korišćenje veštačke inteligencije i inovativna rešenja.

Veliku pažnju javnosti u 2024. godini privukla su dešavanja u nemačkom gigantu Volkswagenu, ali i francusko-italijanskom Stellantisu.

Boris Ćorović smatra da su ta dešavanja uzrokovana pre svega padom tražnje, posebno za električnim automobilima na kojima se insistira.

„Stellantis je u septembru značajno smanjio proizvodnju električnog Fiata 500, upravo zbog pada tražnje za električnim automobilima na teritoriji EU. Podsetiću na nedavni manifest Evropske asocijacije proizvođača vozila i njenog predsednika Luke di Mea (Luca di Meo) koji je istakao da Evropa hitno treba da usvoji sveobuhvatan, integralan pristup izazovima automobilske industrije, koji treba da obuhvati ceo lanac vrednosti – od prve do poslednje karike u lancu snabdevanja, ali i partnerski odnos sa vladama i regulatorima“, ističe generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Kina i Evropska unija su na mala vrata ušle u trgovinski rat jer je EU povisila carine na kineska e-vozila za 35 odsto. Naš sagovornik kaže da u ovom slučaju nema dobitnika, a da su na gubitku kupci novih automobila u EU, pošto im se uskraćuje mogućnost da sebi priušte električni automobil dobrog kvaliteta po pristupačnijoj ceni.

„Ovaj potez administracije iz Brisela govori da Evropa nema tržišni odgovor na konkurenciju iz Kine kada su električni automobili u pitanju. Zanimljivo je da je konačna odluka o uvođenju dodatnih carina usvojena tek nakon što, početkom oktobra, predlog nije dobio potrebnu kvalifikovanu većinu, odnosno glasove najmanje 15 država članica u kojima živi najmanje 65 odsto stanovništva EU. Za predlog Komisije bilo je deset članica, 12 je bilo uzdržano, a pet protiv, uključujući Nemačku. Sa druge strane, kao što sam već pomenuo, Kina je kao prvi odgovor uvećala carine na alkoholna pića iz EU, što je posebno pogodilo Francusku, s obzirom na to da je ona veliki izvoznik konjaka u Kinu. Dakle, kada se krene sa uvođenjem carina, tu niko nije na dobitku. Umesto toga, Evropa bi trebalo da udruži snage i napravi tržišni odgovor na kinesku konkurenciju“, zaključuje Ćorović.

Kada su u pitanju očekivanja u 2025. godini u auto-industriji, on smatra da će se povećati dostupnost modela e-vozila, ali da će cene baterija nastaviti da padaju.

„To će doprineti smanjenju ukupne cene EV-a, približavajući ih tradicionalnim vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem. U 2025. verujem da će vlade u svetu nastaviti sa uvođenjem strogih regulativa o emisiji, forsirajući prelazak na EV. Komercijalna testiranja i upotreba autonomnih vozila (posebno za taksi i dostavne usluge) postaće češća. Izazov ostaju pravne i regulatorne prepreke, ali očekuje se napredak u standardizaciji i zakonodavstvu“, ističe naš sagovornik.

U 2025. godini trebalo bi da veći broj automobila bude opremljen 5G tehnologijom, omogućavajući naprednije sisteme povezivanja, pametne saobraćajne mreže i daljinsku dijagnostiku, te bi automobili sve više trebalo da funkcionišu kao softverske platforme, sa redovnim ažuriranjima preko interneta (OTA).

Vrste goriva su stalno u centru pažnje, a Ćorović kaže da vozila na vodonik (FCEV) beleže skroman, ali stabilan rast, posebno u segmentima teških vozila i transporta na velike udaljenosti, te da dalji razvoj infrastrukture za punjenje vodonikom ostaje ključan faktor.

Na globalne lance snabdevanja i proizvodnju čipova mogu uticati napetosti između velikih tržišta (poput SAD i Kine), smatra generalni sekretar Asocijacije, i dodaje da će proizvođači nastojati da diversifikuju izvore sirovina i proizvodnju, uključujući reciklažu baterija.

Blagi rast tržišta u godini pred nama

„Očekujem blagi rast tržišta u 2025. godini, kada su novi automobili u pitanju – do deset odsto. Takođe se nadam da će konačno biti doneta odluka o obustavi uvoza EURO 3 i EURO 4 polovnjaka, kao ekoloških i bezbednosnih problema. Što se tiče subvencija za reciklažu koje su najavljivane, u ovoj godini od te mere nije bilo ništa – nadamo se da će država pronaći sredstva za tu meru“, kaže Ćorović.

Kada je u pitanju elektrifikacija, on ističe da Asocijacija stalno ponavlja važnost ovog pitanja i da su uputili mnoge inicijative ka nadležnim organima za razvoj infrastrukture.

„Smatram da nije dovoljno urađeno po tom pitanju i dok se stvari ne pomere sa mrtve tačke teško da će se ljudi masovnije odlučivati za kupovinu električnih automobila, čak i oni koji mogu da ih priušte u finansijskom smislu. Kupci i ovako malog broja primeraka biće uglavnom pravna lica“, ističe Boris Ćorović.