Cirkularni migranti mogu biti odgovor na manjak radne snage

Iza suvoparne definicije cirkularnih migracija kao „ponovljenih legalnih migracija jednog lica između matične i drugih država“ na našim prostorima krije se priča o mahom mlađim građanima Srbije i drugih država regiona koji na različitim nivoima studija odlaze u inostranstvo na dodatna usavršavanja, prakse ili razmene, nakon čega se vraćaju u „maticu“.

Mit je, međutim, da „najobrazovaniji odlaze“ i da se „niko ne vraća“, a mit je i da samo odlaze u najrazvijenije zemlje Zapadne Evrope i SAD.

Centar za evropske politike (CEP) i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) već godinama se bave istraživanjem cirkularnih migracija, a jedan od ciljeva je da pomognu u rešavanju problema neravnoteže na domaćem tržištu rada, koja nastaje pošto ljudi sa ovih prostora često trajno napuštaju svoje domove u potrazi za boljim poslovnim i obrazovnim prilikama. Cirkularne migracije bi, kako ističu naši sagovonici, mogle da budu rešenje.

Jedna od najupečatljivijih publikacija CEP i FREN o cirkularnim migrantima je ona o razbijanju mitova, među kojima se, prema rečima Andrije Mladenovića, projektnog menadžera u Centru za evropske politike, najčešće može čuti je da se Srbija već duže suočava sa fenomenom „odliva mozgova“ i beleži veliki odlazak visokoobrazovanih ljudi iz zemlje.

„Podaci pokazuju da iz Srbije zapravo u najvećem broju odlaze pojedinci sa srednjim obrazovanjem, a sa druge strane Srbija ima priliv visokoobrazovanih, kroz povratak studenata sa studija u inostranstvu uz dodatan priliv stranih studenata, pre svega iz regiona. Naravno, činjenica je i da oni najuspešniji i najkvalifikovaniji odlaze iz zemlje, ali to je trend koji ni razvijenije i bogatije države od Srbije ne mogu da spreče“, ukazao je Mladenović u razgovoru za Biznis.rs.

Dodaje da je još jedan mit da se oni koji odu retko vraćaju nazad, i da podaci do 2019. godine jasno pokazuju da se građani u velikoj meri ipak vraćaju u zemlju.

„Slične predrasude važe i za najpopularnije destinacije za odlazak. Iako zemlje Zapadne Evrope i dalje dominiraju kao popularne, najveća povećanja zabeležena su na Malti, u Litvaniji, Slovačkoj i još nekim državama u koje srpski građani tradicionalno ne emigriraju. Da bismo mogli da razvijemo politike i strategije koje će omogućiti bolje upravljanje migracijama i osigurati ravnomerniji razvoj regiona, neophodno je raditi na razbijanju mitova i dobro razumeti trendove migracija i njihove implikacije na društvo i ekonomiju“, naglašava Mladenović.

Izuzetno je teško napraviti i pratiti „statistiku“ cirkularnih migracija, ali zato postoje procene o opštem odlivu stanovništva. Svetska banka je tako procenila da je Srbiju u poslednjih 20 godina napustilo 14 odsto stanovništva, kao i da iz naše zemlje godišnje ode oko 30.000 ljudi.

„Ako u najvećem broju odlaze pojedinci sa srednjim obrazovanjem, i uprkos ograničenoj raspoloživosti podataka rekli bismo da je ‘tipični’ domaći cirkularni migrant zapravo mlada osoba u trećoj deceniji života koja odlazi u države Zapadne Evrope radi studija, po završetku se vraća u Srbiju, zapošljava se, a nakon određenog vremena radi boljih društveno-ekonomskih uslova odlazi u inostranstvo da radi, održavajući relativno slabu vezu sa državom maticom„, objašnjava Mladenović.

Na nama je, kako zaključuje, da neke od tih trendova preokrenemo i da institucionalizujemo mogućnosti da ljudi koji svakako odlaze ostanu povezani sa matičnom državom i odluče se za cirkularni model migracija koji podrazumeva učestale odlaske i povratke.

Ana Milinković, istraživačica CEP-a, na naše pitanje kakvi razlozi pretežu kada se ljudi odlučuju na povratak u zemlju odgovara da su oni – neekonomski.

„Iako u Srbiji nije urađena nijedna kvantitativna analiza koja bi mogla da da odgovor na pitanje o razlozima za odlazak i povratak, zaključak se svodi na to da su razlozi za povratak u zemlju najčešće emotivne prirode, dok ljudi najčešće odlaze iz zemlje u potrazi za boljim zaposlenjem ili obrazovanjem. U prilog tome govore iskustva cirkularnih migranata sa kojima smo imali priliku da razgovaramo u okviru našeg podkasta o cirkularnim migracijama. Oni često navode da je povratak u Srbiju potekao od želje da se stečena znanja i iskustva prenesu u Srbiju, nostalgije i želje da vreme provedu sa svojom porodicom i prijateljima„, kaže Milinković za Biznis.rs.

Dodaje da, iako vrlo bitan, finansijski aspekt nije nužno najvažniji pokretač za povratak u zemlju.

„U pogledu pronalaska posla mladi mnogo veći akcenat stavljaju na mogućnost da pronađu posao na kome će moći da iskoriste svoja znanja i gde će imati mogućnost napretka“, objašnjava Ana Milinković.

Kada je reč o koristi koju domaća privreda može da ima od cirkularnih migranata, naša sagovornica ukazuje na to da su se nove članice EU nakon recesije iz 2008/2009. godine suočile sa značajnijim odlivom stanovništva u bogatije, starije članice, što je rezultiralo poremećajima na njihovim tržištima rada.

„Ono što je u ovom trenutku jasno jeste da Srbija najveće probleme sa nedostatkom radne snage ima u oblasti građevinarstva. Pored toga, Srbija se suočava sa velikim izazovima da privuče dovoljan broj vozača, dostavljača hrane, keramičara i drugih zanatlija, što je za rezultat imalo priliv stranaca iz manje razvijenih zemalja“, podseća Milinković.

Sa druge strane, skreće pažnju da su cirkularne migracije fenomen koji se, u ovom trenutku u Srbiji, više vezuje za visoko obrazovane.

„Oni sektori koji se suočavaju sa najvećim nedostacima radne snage, nažalost, još uvek ne ostvaruju značajnije koristi od cirkularnih migracija. Sezonski radnici iz inostranstva u određenom stepenu popunjavaju upražnjena radna mesta pretežno u građevinskoj industriji i poljoprivredi, tokom sezone berbe voća. Ipak, još uvek se radi o vrlo malom broju ljudi koji nisu dovoljni kako bi se zadovoljile rastuće potrebe za radnom snagom. Naša analiza pokazala je da su Srbiju u prethodnom periodu najviše napuštali upravo kadrovi kojih je danas nedovoljno na tržištu rada i da je neophodno napraviti značajnije korake u pravcu njihovog povratka, bilo trajnog bilo privremenog“, poručuje Milinković.

Andrija Mladenović podseća da su FREN i CEP, tragajući za odgovorom na pitanje o tome kako ih motivisati da se vrate, sproveli upravo objavljeno ekstenzivno istraživanje „Ocena kvaliteta podrške cirkularnim migrantima u Srbiji“, uz anketu sa detaljnim upitnikom.

„Kao vrlo koristan alat pokazao se ‘Vodič za povratnike’ koji je razvio naš partner na projektu ‘Tačka povratka’, a ne zaostaju ni drugi njihovi programi, ‘Carta Serbica’ i proces umrežavanja sa drugim cirkularnim migrantima, odnosno povratnicima. Sa druge strane, portal eUprava čini se da radi dobar posao kada je u pitanju pružanje informacija iz pojedinih oblasti, mada je u nekim neophodno napraviti značajan napredak„, ocenio je Mladenović.

Primera radi, kako naglašava, neophodno je bolje konfigurisati i pružiti više informacija o uslugama čije trajanje prevazilazi boravak cirkularnih migranata u i van Srbije.

„Na primer, da li je mesto u vrtiću obezbeđeno ako se porodica odseli iz Srbije na godinu dana ili je neophodno proceduru upisa početi iz početka? Koja je procedura ispisa ili upisa u osnovnu ili srednju školu ukoliko se đak sa porodicom preseli u drugu državu na dve godine? Treba razmisliti o pružanju psihološke podrške povratnicima i cirkularnim migrantima koji mogu doživeti nelagodnost usled kulturoloških promena, kao i usled nemogućnosti blagovremenog pronalaska zaposlenja u struci„, nabraja Mladenović vidove podrške koji bi sigurno nekoga motivisali da se vrati u Srbiju.

„Cirkularni migranti i ljudi koji žele to da postanu izrazili su u našem upitniku nezadovoljstvo i zbog nedovoljne podrške u otvaranju i povezivanju svog biznisa (B2B networking). Najčešće u svojim odgovorima navode da im je potrebno više informacija o zaposlenju u Srbiji, poslovnim ponudama i započinjanju sopstvenog porodičnog biznisa, kao i informacije o uslovima za osnivanje firme„, ističe Mladenović.

Dodaje da je, od ponuđenih usluga koje bi mogle biti pružene, lokalizovana podrška najbolje ocenjena u njihovom istraživanju.

„Upravo zbog toga, FREN i CEP su pokrenuli proces transformacije četiri organizacije civilnog društva u različitim regionima širom Srbije u regionalne centre izvrsnosti u oblasti cirkularnih migracija. Jedan od njihovih zadataka biće da pružaju upravo tu lokalizovanu podršku potencijalnim ili postojećim cirkularnim migrantima, ali i da sprovode konsultativne procese sa njima kako bi predlozi javnih politika i reformi na lokalu bili potpuno u saglasju sa realnim potrebama i zahtevima“, najavio je Mladenović za Biznis.rs.

Sutra: Francuska i Nemačka najtraženije zemlje za rad cirkularnih migranata