Da li će brašno platiti ceh visoke cene pšenice?

Udruženje mlinarske, pekarske i testeničarske industrije Srbije „Žitounija“ saopštilo je prošle nedelje da će zbog duga države od 240 miliona dinara za brašno tip 500, čija je cena zamrznuta, mlinovi biti prinuđeni da trgovinama smanje isporuke tog brašna u manjim pakovanjima do pet kilograma.

Naime, prema rečima direktora ovog udruženja Zdravka Šajatovića, mlinovi su u februaru, martu i aprilu ove godine bili prinuđeni da pšenicu kupuju na tržištu jer je Republička direkcija za robne rezerve nije isporučila po subvencionisanim cenama, a brašno u pakovanjima od kilogram do pet kilograma su prodavali po zamrznutim cenama od 36 do 44 dinara, zavisno od toga kako je kod kog proizvođača zatečeno stanje pre ograničavanja rasta cena u novembru prošle godine.

“Od početka maja cena pšenice beleži rast i dostiže rekordne nivoe. Početkom meseca cena ove žitarice bila je na nivou od 39,50 dinara po kilogramu bez PDV-a, da bi usled uzlaznog trenda dostigla rekordnih 44 dinara, što je rast od 11,4 odsto. Tokom prošle nedelje cena pšenice, u zavisnosti od parametara kvaliteta, kretala se od 43,50 do 44 dinara po kilogramu bez PDV-a i trenutno je primetna veća ponuda u odnosu na tražnju”, kaže za Biznis.rs Ana Jakšić iz Produktne berze u Novom Sadu.

Na pitanje kakve su prognoze, u kom pravcu će nastaviti da se kreće cena pšenice i do kog limita ona može ići, naša sagovornica navodi da je u ovom momentu zbog prevelikog uticaja netržišnih faktora, kao što su političke odluke usled sukoba između Rusije i Ukrajine, veoma teško predvideti dalja dešavanja na tržitu.

Takođe, ona smatra da mnogo tržišnih faktora utiče na formiranje cena.

“Domaće tržište zavisi i od kretanja na svetskim tržištima, na koja utiču i dešavanja u Ukrajini, energetska kriza, ali i vremenske prilike koje kao posledicu imaju sušu u mnogim zemljama proizvođačima. Te zemlje uvode različite mere kako bi sačuvale svoje tržište. Na drugim svetskim berzama cena pšenice takođe beleži veliki rast, pa je primera radi u Čikagu dostigla limite. Upravo zbog velikog broja faktora koji utiču na cenu pšenice, potrebno je pomno pratiti dalja dešavanja na tržištu”, ocenjuje Ana Jakšić.    

Kada je reč o ostalim proizvodima, njihovim cenama i tendencijama rasta, ona navodi da je, za razliku od pšenice, cena kukuruza beležila pad, da bi tokom prošle nedelje imala uzlazni cenovni trend.

“Ugovori su zaključivani u cenovnom rasponu od 33,30 do 34 dinara po kilogramu bez PDV-a. Na ovom tržištu primetna je veća ponuda u odnosu na tražnju od početka maja. S druge strane, od početka meseca cena soje je u padu. Tokom prošle nedelje nije zabeležena veća aktivnost na ovom tržištu. Ponude ove uljarice kretale su se od 78,50 do 79 dinara po kilogramu bez PDV-a, dok je tražnja bila na nižem cenovnom nivou od 76,50 dinara bez PDV-a. Krajem nedelje ponuda ove uljarice je izostala, te nije došlo do realizacije berzanskog ugovora”, zaključuje Jakšić.