Izvoz i dalje zabranjen, mlinovi pred obustavom proizvodnje

Ni dva dana nakon što je direktor poslovnog udruženja mlinara i proizvođača testenina „Žitounija“ Zdravko Šajatović poslao pismo premijerki Srbije Ani Brnabić, u kome traži da država mlinarima isplati obeštećenje od 160 miliona dinara zbog zamrznute cene brašna, kao ni pet nedelja otkako mlinari traže pomoć države, još uvek nema nikakve reakcije.

U međuvremenu je, pre nedelju dana, Srbija ukinula zabranu izvoza pšenice u Severnu Makedoniju, a cilj je bio da se na makedonsko tržište plasira oko 100.000 tona ove žitarice. Nakon toga, Vlada Srbije je na sednici održanoj u četvrtak usvojila dopunjenu odluku o privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo, kojom su od zabrane izuzeti prehrambeni proizvodi organskog porekla, dok o izvozu brašna nije bilo reči.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Zdravko Šajatović, ni posle pet nedelja Vlada Srbije nije dala dozvolu za izvoz brašna koji je preko potreban poljoprivrednicima. On navodi da brašna u rezervama ima u velikim količinama, kao i da je kapacitet pšenice na visokom nivou i da od njega može da se proizvede brašno u velikim količinama, ali da trenutno nema svrhe jer mogu da se izvezu čak 23.000 tone brašna iz skladišta.

Dodatni problem je, ističe Šajatović, to što dolazi toplije vreme koje predstavlja pretnju po brašno, jer može da se pojavi žižak ili da ga oštete miševi po podnim skladištima. Takođe, i mlinovi će morati da smanje mlevenje jer im se ne isplati, budući da je cena pšenice 36 dinara, a već staru količinu ne mogu da prodaju.

Naš sagovornik dodaje da će biti problem i sa žetvom, a u drugoj polovini aprila i početkom maja će morati da se vrši priprema silosa za prijem novog roda, odnosno da se vrši dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija.

„Krajem juna ili jula imaćemo najmanje tri miliona tona pšenice, ječma, ovsa i raži, kao i uljane repice. A mlinovi bi trebalo da se prazne mlevenjem i izvozom brašna“, kaže Šajatović.

Govoreći o ograničenoj ceni brašna za pakovanje do pet kilograma, on kaže da su te cene formirane kada je pšenica koštala 23 dinara po kilogramu, dok je sada njena cena između 35 i 36 dinara, zbog čega se pravi veliki gubitak.

Zdravko Šajatović podseća da je država tu razliku u ceni nadoknadila za decembar i januar, dok su februar i mart ostali neizmireni. U januaru i februaru su mlinovi uzimali pšenicu iz robnih rezervi. Međutim, pošto nje više nema, proizvođači su tražili da se isplati 12 dinara po kilogramu isporučenog malog pakovanja brašna za februar, mart i april, što je navedeno u pismu premijerki.

Komentarišući zabranu izvoza, Šajatović kaže da se radi o velikom ekonomskom gubitku i da je najveći problem to što je izvoz brašna prepolovljen u odnosu na period od pre pet godina, kada smo imali rekordan izvoz od 252.000 tona. Za razliku od toga, u poslednjih devet meseci smo izvezli svega 95.000 tona brašna.

„I sad kada je bila fantastična cena i avansno plaćanje 100 odsto, što je ideal u trgovini, zabranjen je izvoz“, naglašava direktor „Žitounije“.

Kao značajan izazov Šajatović izdvaja to što kupci iz regiona više ne traže brašno iz Srbije, već su se snašli preko Hrvatske, Bugarske, Turske i Mađarske. A čak i da se dozvoli izvoz, izlazak na nova tržišta je problem jer troškovi transporta prevazilaze dobit, s obzirom na to da smo „izgubili tržište ispred nosa i razočarali kupce kad smo im bili najpotrebniji“.

„Kada jednom izgubite poverenje u spoljnoj trgovini, teško ćete ga vratiti ili možda samo delimično, a platićete ceh nižom prodajnom cenom“, zaključuje Šajatović.