Da li će Narodna banka Srbije dva puta zaredom „pauzirati“ rast ključne kamatne stope?

Izvršni odbor Narodne banke Srbije danas će po deveti put ove godine odlučivati o kretanju referentne kamatne stope, a prvi put posle avgustovske pauze, kada je ključna kamata ostala na julskih 6,5 odsto. U međuvremenu je NBS objavila izveštaj o inflaciji, koja je u julu dostigla 12,5 odsto, dok je u odnosu na jun po prvi put zabeležena deflacija, doduše od simboličnih 0,1 odsto.

Ako je u avgustu odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio „nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka koji bi trebalo da doprinese osetnijem padu uvozne inflacije“, kako je tada saopštila NBS, šta bi ovoga puta moglo da „prevagne“ pri odlučivanju o nivou referentne stope?

„Inflacija u Srbiji je van ciljanog okvira. Iako je na silaznoj putanji, i dalje je dvocifrena i daleko je od ciljanog okvira“, upozorava u razgovoru za Biznis.rs profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Naš sagovornik podseća da je i Evropska centralna banka reagovala u julu, podižući ključne stope za 0,25 procentnih poena. Takođe, a u susret odluci koja tu instituciju čeka 14. septembra, članica Izvršnog odbora ECB Izabel Šnabel (Isabel Schnabel) rekla je da su „na stolu“ obe mogućnosti – podizanje, kao i „pauziranje“ rasta kamatnih stopa.

„Ako procenimo da su aktuelne mere nedosledne sa blagovremenim vraćanjem inflacije na naš cilj od dva odsto, dodatno povećanje kamatnih stopa bi bilo opravdano“, rekla je Šnabel ističući da se ECB drži principa da odluke donosi u zavisnosti od podataka koji su na raspolaganju (data-dependent).

Profesor Grubišić ističe da je i u slučaju Narodne banke Srbije dilema ista – povećati ili zadržati referentnu stopu na istom nivou.

„Mi ipak održavamo kamatni paritet sa evrozonom, pa kada ECB podiže kamatne stope, i mi to na neki način ‘ispratimo’. Nismo u obavezi, niti moramo to da uradimo istog trenutka, ali to uradimo u našoj dinamici“, objašnjava za Biznis.rs.

Međutim, uoči septembarskog zasedanja ECB sve više stranih analitičara očekuje da centralna banka evrozone „stane na kočnicu“ i pauzira sa rastom referentnih stopa. Ukoliko bi to uradila i Narodna banka Srbije, to bi značilo novo iznenađenje na našem terenu – po prvi put bismo imali dve vezane „pauze“ u rastu referentne stope.

„Zato je ipak veća verovatnoća da će ovoga puta NBS podići referentnu stopu, i to najverovatnije za 25 baznih poena“, ocenio je Grubišić u razgovoru za Biznis.rs.

Ipak, sve i da se NBS u septembru odluči na pauzu, naš sagovornik očekuje barem još jedno podizanje referentne stope do kraja godine.

Kada je reč o efektima zatezanja monetarnih politika u evrozoni i Srbiji, dobar uvid daje kretanje kreditne aktivnosti domaćih banaka.

Prema podacima NBS, krediti stanovništvu povećani su za 14,9 milijardi dinara ili za jedan odsto u drugom tromesečju ove godine, i to pre svega zbog rasta zaduživanja putem keš kredita. Obim novoodobrenih dinarskih pozajmica manji je, međutim, za 7,6 odsto nego u istom periodu prošle godine, što u NBS objašnjavaju pooštravanjem uslova banaka za dobijanje kredita.

Stopa međugodišnjeg rasta kredita privredi je, sa druge strane, nakon dužeg perioda usporenog rasta tokom drugog kvartala ušla u negativnu zonu i u junu je stanje kredita privredi bilo niže za 1,1 odsto nego pre godinu dana.