Da li će svinjsko meso biti sve skuplje ili će uskoro pojeftiniti?

Najnovija projekcija Narodne banke Srbije (NBS) kaže da će prosečna inflacija u ovoj godini iznositi 12,5 odsto, da bi u sledećoj godini rast cena dostigao prosečnih 4,6 odsto, a jedna od komponenti koje bi trebalo da doprinesu ostvarenju takvog scenarija je usporavanje rasta cena hrane.

Cene svinjskog mesa značajno su rasle poslednjih godina, i to za 19,7 odsto u 2021. i 26,3 odsto u 2022. godini, dok je u septembru zabeležen međugodišnji rast od 17,7 odsto. Centralna banka u analizi ukazuje šta sve utiče na kretanje tih cena, kao i zašto u poslednjim mesecima ove godine treba očekivati umereno poskupljenje svih vrsta svežeg mesa.

Smanjenje stočnog fonda i uvozne cene svinjetine, svinjska kuga i nestabilnost cena stočne hrane – to su faktori presudno utiču na kretanje cene svinjskog mesa u našoj zemlji, ali i drugim evropskim privredama, ističu autori osvrta „Кretanje cene svinjskog mesa u Srbiji, faktori koji je opredeljuju i očekivanja za naredni period“, analize koja je objavljena u novembarskom Izveštaju o inflaciji.

Kada je reč o smanjenju stočnog fonda, zvanična statistika kaže da broj svinja opada poslednjih 20 godina i da ih je danas manje za trećinu nego pre dve decenije, odnosno da je njihov broj na kraju 2022. iznosio 2,67 miliona.

Sa druge strane, u poslednjoj deceniji u našoj zemlji raste proizvodnja svinjskog mesa, ali i potrošnja, pa se jaz između domaće proizvodnje i potrošnje „pokriva“ uvozom.

„Udeo uvezenog mesa u ukupnoj potrošnji je sa oko osam odsto u 2013. godini povećan na blizu 20 odsto u 2022. godini, što naše tržište čini zavisnijim od cene mesa na međunarodnom tržištu“, ističu autori analize, uz podatak da se smrznuta svinjetina najčešće uvozi iz Španije, Nemačke, Mađarske i Holandije, sveže meso iz Hrvatske, a dimljeno iz Crne Gore.

Najveći šok za proizvođače, međutim, donela je pandemija korona virusa, kada je došlo do značajnog pada u potrošnji zbog zatvaranja restorana i drugih ugostiteljskih objekata. To je dovelo do pada proizvođačkih cena, da bi od 2021. počele da rastu cene stočne hrane, što se intenziviralo početkom rata u Ukrajini.

„Najveći deo troškova u uzgoju svinja odnosi se na stočnu hranu, čije učešće u ukupnim troškovima iznosi oko 60 odsto, dok najveće učešće u stočnoj hrani ima kukuruz. Cena kukuruza na domaćoj Produktnoj berzi je od 2020. gotovo udvostručena – u 2021. je uvećana za 46 odsto, a u 2022. za dodatnih 31 odsto“, ukazuju iz NBS u Osvrtu.

Stočna hrana je, pri tome, u Srbiji poskupela za više od 50 odsto u odnosu na prosek iz 2020. godine.

Kada se svi ti faktori uzmu u obzir, od 2020. do 2022. godine pad broja svinja iznosio je nešto više od 10 odsto, dok je proizvodnja mesa u istom periodu opala za jedan procenat, dok su značajno porasle i cene svinjetine u zemljama EU, a posebno u srednjoj i jugoistočnoj Evropi, gde su poskupljenja u proseku iznosila 25 do 30 odsto, ukazuje se u analizi NBS.

Iz svih tih razloga u našoj centralnoj banci projektuju umereni rast cena svežeg mesa u četvrtom tromesečju ove godine, a ta kategorija – pored svinjskog – obuhvata i živinsko, goveđe i jagnjeće meso. Rast bi trebalo da bude na sličnom nivou kao što je zabeležen u prethodne dve godine.

„Кada je reč o očekivanjima o kretanju cena svinjskog mesa u narednom periodu, postoji umerena neizvesnost usled delovanja većeg broja faktora. Sa strane ponude neizvesnost potiče od brzine širenja virusa afričke kuge i u Srbiji i u većem delu Evrope, ali treba imati na umu da je do sada u našoj zemlji eutanazirano oko 55.000 svinja, što čini tek oko dva odsto celokupnog stočnog fonda i ne bi trebalo značajnije da utiče na rast cena svinjskog mesa u narednom periodu„, naglašavaju autori Osvrta.

Sa druge strane, očekuju da niže cene inputa, među kojima je kukuruz čija je cena na najnižem nivou u poslednje tri godine, podstaknu rast stočnog fonda, što bi se odrazilo na pad cena svinjskog mesa.

Isti faktor, kako se navodi u analizi Narodne banke Srbije, trebalo bi da utiče na pad cena svinjskog mesa u EU, što bi pojeftinilo uvoz, a samim tim i snizilo maloprodajne cene mesa na domaćem tržištu.

„Cene mesa predstavljaju rizik projekcije inflacije u oba smera, ali za sada se čini da rizik od rasta cene mesa nije toliko veliki da bi mogao da naruši opadajuću putanju inflacije koja se očekuje u narednom periodu i povratak u granice cilja (od oko 4,5 odsto) sredinom 2024. godine.