ISTRAŽIVANJE PORTALA BIZNIS.RS: šta možemo očekivati na tržištu prehrambenih proizvoda do kraja godine (1)

Srbija i dalje u zoni visokih cena hrane, dalje poskupljenje koče samo potrošači

Agrobiznis

12.8.2023 08:01 Autor: Ljiljana Begović 9

Srbija i dalje u zoni visokih cena hrane, dalje poskupljenje koče samo potrošači Srbija i dalje u zoni visokih cena hrane, dalje poskupljenje koče samo potrošači
Prošlogodišnja suša, ovogodišnje vremenske nepogode, klimatske promene i rat u Ukrajini, glavni su uzroci zone viskokih cena hrane u kojoj se nalazi Srbija. Stručnjaci... Srbija i dalje u zoni visokih cena hrane, dalje poskupljenje koče samo potrošači

Prošlogodišnja suša, ovogodišnje vremenske nepogode, klimatske promene i rat u Ukrajini, glavni su uzroci zone viskokih cena hrane u kojoj se nalazi Srbija.

Stručnjaci još uvek ne mogu da prognoziraju kakva će situacija biti do kraja godine, s obzirom na to da još uvek nije završena žetva kukuruza, suncokreta, uljane repice i soje, što su proizvodi koji u sturkturi ukupnih poljoprivrednih proizvoda učestvuju sa skoro 70 odsto.

Agroekonomista Milan Prostran kaže da situacija jeste ozbiljna kada je reč o cenama hrane i da su one dostigle nivo koji nije karakterističan za sezonu.

“Ovo su očigledno vanredne okolnosti. Svi se nadamo da će cene početi da se smiruju i konačno da padaju čemu se najviše raduju monetarne vlasti da bi se inflacija svela na neke željene nivoe”, kaže Prostran u razgovoru za Biznis.rs.

Cene hrane imaju ciklično kretanje i prema podacima FAO (Svetske organizacije za hranu) cene žitarica su u junu u odnosu na isti mesec prošle godine opale za 30,7 odsto, uljarica za 30,1 odsto. Početkom jula cene oba proizvoda koji utiču na ukupan cenovni kompleks hrane, ponovo su zabeležile rast.

“Ovo je vreme turbulentnog cenovnog perioda sa cikličnim tokovima. Dokle će tako biti još uvek je teško prognozirati”, smatra naš sagovornik.

Ono što je dostiglo najviše cene to su proizvodi od mesa i mlečne prerađevine.

“Na cene svinjskog mesa utiču kako afrička kuga, tako i slaba domaća proizvodnja. Voće je devastirano olujama, dok su na cene žitarica uticale znatno i prošlogodišnje suše. Ono što je zanimljivo je da ove godine, proizvodi pre svega mislim na povrće i voće nisu imali svoje sezonske cikluse. Sada bi paradajz i paprika trebalo da imaju najnižu cenu, ali i dalje koštaju kao na početku sezone”, objašnjava agroanalitičar Milan Prostran.

Foto: Pixabay.com

Dakle, taj opšti korpus cena prehrambenih proizvoda je na visokom nivou, njega jedino koče potrošači koji nemaju kupovnu moć koja može sve to da apsorbuje. Primera radi, oko 35 do 40 odsto kućnog budžeta tročlane porodice u Srbiji odlazi na hranu. Za razliku od zemalja EU gde je to ranije u proseku bilo oko 12 do 17 odsto, dok sada u uslovima krize, odnosno inflacije, taj procenat iznosi oko 21 odsto.

Na pitanje zašto Srbija kao poljoprivredna zemlja ima toliki rast cena namirnica, naš sagovornik kaže da poljoprivredna proizvodnja prošle, kao i ove godine svoje probleme prenosi na prehrambenu industriju, pa dalje na trgovačke lance.

“Mi nećemo imati probleme u smislu snebdevenosti, jer bilans hrane Srbije zadovoljava domaće potrebe. Jedino će zbog vremenskih nepogoda, klimatskih promena, rata u Ukrajini, uništenog značajnog roda voće i povrća, prošlogodišnje suše, cene biti visoke. Domaći proizvođači gubitke pokušavaju da kompenzuju kroz više cene proizvoda. Sada se vodi bitka i za opstanak tih primernih proizvođača koji najviše trpe. Trgovci će se snaći, oni mogu da uvezu potrebne proizvode”, ocenjuje Prostran.

On ističe da su jedino potrošači ti koji koče dalje napredovanje cena hrane.

“Ako potrošač ne može da priušti neki proizvod on svoju kupovinu redukuje tako što se pre svega odriče odrećenih namirnica, ili ide na proizvode nižeg kvaliteta. Ne kupuje se najskuplje meso, sirevi, to je potrošačka filozofija – koliko para toliko muzike. Da je naša kupovna moć veća mogli bismo da ispratimo to. Kod nas visoku kupovnu moć ima samo između pet i šest odsto građana”, kaže Milan Prostran.

Cene hrane i energenata imaju najveći uticaj na inflaciju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u poređenju cena nekih namirnica iz jula 2022. i ove godine cene određenih proizvoda su znatno skočile.

Kilogram domaćeg sira u julu je koštao od 450 do 1.100 dinara, dok je cena prošle godine za istu količinu bila od 250 do 760 dinara. Jaja su se prošle godine kupovala po cenama od 14 do 22 dinara, dok se ovogodišnjeg jula cena kretala od 18 do 26 dinara za komad.

U odnosu na prošlu godinu, poskupeli su krastavac, paradajz, breskve, sterilisano mleko i kajmak. Sveža riba pre godinu dana koštala je od 520 do 800 dinara, dok se danas kilogram naplaćuje od 660 do 1.100.

Cene u zemljama regiona

Na cene hrane žale se i potrošači u Hrvatskoj. Od početka godine od namirnica najviše je poskupeo luk za čak 73 odsto, zatim kelj za 62 odsto. Na trećem mestu je šargarepa čija je cena veća 40 procenata, slede paprika, zelje, paradajz.

Kada je reč o mesu i proizvodima od mesa najviše su poskupeli čajna kobasica i šunka u omotu, za 11 odnosno osam odsto. Cene junećeg i svinjskog mesa, kao i ribe porasle su u proseku od tri do sedam odsto.

Stručnjaci u Hrvatskoj zato napominju da situacija sa snižavanjem cena može biti bolja tek na jesen, ali u zavisnosti od ponude proizvoda, kao i klimatskih uslova.

Prema pisanjima medija, u poređenju sa našim marketima i pijacama u Makedoniji su jefitinije skoro sve životne namirnice. Krompir i crni luk mogu da se kupe za 70 dinara, banane su oko 130, paradajz košta 110 dinara.

Na poskupljenje u Crnoj Gori najviše utiče inflacija koja je prošle godine bila 17,2 odsto, dok su od početka ove godine cene porasle oko 14 procenata. Cena kilograma junetine u Crnoj Gori košta oko sedam evra, ribe do 38 evra, dok je kilogram pilećeg filea oko 9,5 evra. Litar mleka prema aktuelnim cenama iznosi u proseku 1,5 dok je cena vekne hleba 0,5 evra.

Sutra: Ukidanje poreza i „obavezne akcije“ u borbi protiv rasta cena hrane

  • LEBRON

    12.8.2023 #1 Author

    Dokle vise poskupljenja?

    Odgovori

  • BLIZANAC

    12.8.2023 #2 Author

    Cene su previsoke a plate nikad manje

    Odgovori

  • SHALIMAR

    12.8.2023 #3 Author

    Kod nas sve samo poskupljuje,druge zemlje drze cena a kod nas sa nasim platama prezivljavanje…

    Odgovori

  • REA

    13.8.2023 #5 Author

    I stranci se cude nasim cenama i kako izdrzavamo

    Odgovori

    • Brana

      13.8.2023 #6 Author

      Ne znamo ni sami kako izdržavamo

      Odgovori

  • DUCA

    13.8.2023 #7 Author

    Stalna poskupljenja su postala naša realnost.

    Odgovori

  • LAV

    13.8.2023 #8 Author

    Cene samo rastu tolikom brzinom da vise ne znamo ni sta ni kome ni koliko placamo.

    Odgovori

  • CIGI

    17.9.2023 #9 Author

    Ma nije moguce, ozbiljno deremo

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.