Prepreka nedostatak i visoki troškovi trasportnih sredstava

Srbija ima višak pšenice, kukuruza i suncokreta, izvoz otežan zbog logistike

AgrobiznisBiznisSrbija

19.9.2023 11:09 Autor: Redakcija Biznis.rs 3

Srbija ima višak pšenice, kukuruza i suncokreta, izvoz otežan zbog logistike Srbija ima višak pšenice, kukuruza i suncokreta, izvoz otežan zbog logistike
Srbija će, posle berbe kukuruza, ove godine imati višak oko 2,5 miliona tona, isto toliko pšenice, i oko 100.000 tona suncokreta, a izvoz sada značajno... Srbija ima višak pšenice, kukuruza i suncokreta, izvoz otežan zbog logistike

Srbija će, posle berbe kukuruza, ove godine imati višak oko 2,5 miliona tona, isto toliko pšenice, i oko 100.000 tona suncokreta, a izvoz sada značajno otežavaju logistički problemi, nedostatak transportnih sredstava i njegovi troškovi, rekla je direktorka Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije“ Sunčica Savović.

Ona je za Betu rekla da domaće tržište poljoprivrednih proizvoda deli sudbinu regionalnog i svetskog tržišta žitarica i uljarica, koje je preplavljeno tim proizvodima iz Ukrajine i drugih zemalja, pa je konkurencija velika, a cene su niske.

„U Srbiji su od prošle godine ostale velike zalihe pšenice od 1,2 miliona tona, kukuruza, najlošijeg kvaliteta oko 350.000 tona i suncokreta oko 55.000 tona. Proizvođači su tokom prošle godine zbog političke nestabilnosti i rasta cene kukuruza i pšenice na domaćem tržištu, u jednom trenutku na više od 40 dinara po kilogramu, očekivali da će one nastaviti isti trend, pa nisu žurili sa prodajom“, rekla je Savović.

Dodala je da je od marta do aprila prošle godine izvoz bio i zabranjen, a posle toga, do kraja jula, izvoz je bio otežan zbog uvedenih kvota, što je nepovratno uticalo na smanjenje likvidnosti u žitarskom sektoru Srbije.

Posledice toga, kako je rekla, osećaju svi u lancu, od proizvođača do izvoznika.

Najbolja strategija je, prema njenim rečima, oko 30 odsto pšenice i drugih ratarskih proizvoda prodati pred žetvu ili berbu, 30 u žetvi, a na zalihama ostaviti trećinu roda.

Savović je rekla da su skladišta preopterećena viškovima robe i da će, posle berbe kukuruza morati da se krene sa prodajom neke od žitarica i uljarica, da bi se ona rasteretila.

Pšenica, i kada se nađe tržište, ne može da se izveze, prema rečima Savović, zbog logističkih prepreka, transporta i njegove visoke cene ili nedostatka finansijskih sredstava izvoznika da zakupe po 10-20 barži da bi utovarili prekomorski brod za Afriku ili jugoistočnu Aziju.

Kukuruz
Foto: Pexels.com

Savović je rekla da je teško prognozirati da li će cene te robe rasti, osim u slučaju neke velike eskalacije sukoba između Ukrajine i Rusije, jer ni ne tako davni napad drona na ukrajinske silose u dunavskoj luci Izmail, nije ih pokrenuo na rast na duže staze.

Srbija će, kako je rekla, u nekom trenutku nešto morati da uradi na unapređenju infrastrukture kako bi se olakšao transport poljoprivrednih proizvoda preko Dunava ili da obezbedi investicije za rekonstrukciju pruge Beograd— Bar i nabavku dodatnih vagona za prevoz rasutih tereta jer bi preko luke Bar srpski izvoz dobio direktan izlaz na more i pristup morskim brodovima, a time i krajnjim kupcima srpskih žitarica.

U udarnim mesecima za izvoz u oktobru, novembru i decembru 2020. godine Srbija je, kako je rekla, izvezla 1,4 miliona tona kukuruza, 2021. godine, u istom periodu 470.000 tona, 2022. samo 220.000 tona, a  cele tržišne 2022/23 godine godine 490.000 tona.

Navela je da su, zbog zabrane izvoza ulja, prošle godine, kada je rod bio dobar zbog pogodnih vremenskih uslova, ostale nešto veće zalihe suncokreta i tog proizvoda, a ove godine prinosi su nešto lošiji.

Cena suncokreta je u Srbiji, da podsetimo prošle godine, bila oko 63 dinara po kilogramu, a sada je oko 40 dinara.

Uljare, srednje veličine, prema njenim rečima, već su otkupile dovoljne količine suncokreta, ostaje da se u potpunosti snabdeju velike.

„U Rusiji se očekuje rekordan rod suncokreta do kraja novembra do kada traje i žetva zbog čega cene suncokretovog ulja imaju silazni trend kretanja na svetskom tržištu, već duži vremenski period, sa manjim odstupanjima“, rekla je Savović.

  • SABRINA

    19.9.2023 #1 Author

    Zabrana određenih namirnica je u pojedinim situacijama ispravna, ali ni čuvanje velikih količina nije rešenje.

    Odgovori

  • SHALIMAR

    19.9.2023 #2 Author

    Treba naci resenje da se zalihe prodaju,stize nova zetva …

    Odgovori

  • CALE

    24.3.2024 #3 Author

    Šteta za proizvođače svakako

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.