Da li programskom odjavom zaposleni krši radnu disciplinu?

Uvođenjem Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) znatno je olakšana procedura prijave i odjave zaposlenih radnika, ali se mnogi poslodavci pitaju šta da rade kada dobiju obaveštenje da je izvršena programska odjava, jer je zaposleni prijavljen na osiguranje kod drugog poslodavca i da li to znači da se vrši automatska odjava radnika?

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da programsku odjavu možemo svrstati u jedan od nekoliko segmenata po kojima je moguće da zaposlenom prestane radni odnos. Međutim da bi radnik bio otpušten potrebno je ispoštovati proceduru, pa i u ovom slučaju.

“Ukoliko je zasnovan radni odnos na određeno vreme, tada prestaje istekom roka na koji je zasnovan. Pri tome je veoma važno da li je u ugovoru o radu napisano do, na primer, trideset dana ili od trideset dana, naročito ako je u pitanju povećan obim posla, kao razlog zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme”, objašnjava Pisarević.

Za prekid radnog odnosa na određeno vreme, koji je zasnovan na period od više meseci, u slučaju otkaza ranije nego što je to uređeno ugovorom o radu, potrebno je da poslodavac obrazloži razlog ranijeg prestanka radnog odnosa, odnosno mora to i da dokaže, dostavljanjem kadrovskog rešenja u pisanoj formi.

Kada je reč o prekidu radnog odnosa na neodređeno vreme taj proces iziskuje određenu proceduru.

Zaposlenom se dostavlja upozorenje pred otkaz ugovora o radu, sa detaljnim obrazloženjem gde i kada je izvršena povreda radne obaveze, odnosno radne discipline i ostavlja se rok od osam dana za dostavljanje izjašnjenja i dokaza. Zaposleni se izjašnjava u pisanom obliku.

Ukoliko zaposleni smatra da je do povrede radne discipline došlo nenamerno, takvo obrazloženje poslodavac obično prihvati kao opravdani razlog, s tim što povreda radne discipline ne sme da se ponovi u roku od narednih šest meseci.

Ukoliko radnik ne poseduje potrebna znanja i veštine, potrebno je da zaposleni dobije primereni rok, uz instrukcije kako da to učini, a sve to u razumnom roku od par meseci.

Istekom probnog rada od šest meseci, uz adekvatne dokaze da je rad objektivno ocenjen i da zaposleni zaista nema potrebna znanja i veštine za obavljanje posla za koji je zasnovan radni odnos.

Programska odjava predstavlja kršenje radne discipline

U praksi se dešava da zaposleni traži godišnji odmor ili otvori bolovanje, a u međuvremenu počne da radi kod drugog poslodavca, koji ga prijavi na osiguranje i stoga dobijemo obaveštenje o programskoj odjavi.

“Programska odjava je očigledno kršenje radne discipline, ukoliko je zaposleni već zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom kod prvog poslodavca. Ukoliko je taj drugi posao dopuna do punog radnog vremena, ako kod prvog poslodavca radi sa nepunim radnim vremenom, onda je zaposleni u obavezi da obavesti prvog poslodavca o novom zaposlenju sa skraćenim radnim vremenom”, ističe poreska savetnica.

Međutim, ukoliko to nije slučaj, poslodavac može zaposlenom da dostavi upozorenje pred otkaz, sa detaljnim obrazloženjem, na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog, sa rokom od osam dana za izjašnjavanje.

“Ukoliko zaposleni odbije da primi pošiljku, koja se vratila jer nije mogla biti uručena, tada se sačinjava službena beleška i obaveštenje se postavlja na oglasnu tablu i posle osam dana se smatra dostavljenim. U upozorenju i rešenju o otkazu ugovora o radu potrebno je detaljno navesti činjenice da je poslodavac programskom odjavom obavešten o otkazu ugovora o radu, pri čemu zaposleni nije ispoštovao otkazni rok”, navodi Zvezdana Pisarević.

Ona kaže da je takođe važno znati da je rok za podizanje preporučene pošiljke dvadeset dana, tako da se vreme za objavljivanje upozorenja za postojanje razloga za otkaz ugovora o radu prolongira na maksimalnih 28 dana.

“Nije dozvoljeno odjaviti zaposlenog samo na osnovu programske odjave”, naglašava naša sagovornica.

Takođe se postavlja pitanje utvrđivanja osnova i dužine radnog staža koji se preklapa po oba osnova.

“Ovo je očigledna nesaglasnost između Zakona o radu i Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Ostaje da vidimo šta će se dešavati u budućem periodu, naročito kada zaposleni treba da ode u penziju. Mladi radnici najčešće izbegavaju odgovornost i suočavanje sa poslodavcem. I dok stigne vreme da odu u penziju niko se više neće sećati šta se dešavalo decenijama unazad”, ocenjuje Pisarević.

Međutim i pored toga, da bi se verifikovala programska odjava potrebno je ispoštovati zakonsku proceduru, jer u suprotnom se može desiti da firma završi u sudskom procesu sa radnikom zbog nezakonitog prekida radnog odnosa.