Da li srpskom tržištu kafe sledi dodatno ukrupnjavanje?

U Srbiji je za delatnost prerade čaja i kafe registrovano 485 preduzeća koja su, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u 2021. godini ostvarila ukupnu dobit od 1,27 milijarde dinara. To je duplo manje od 2,5 milijarde dinara, koliko je iznosila dobit ostvarena samo godinu dana ranije, tokom pandemije.

Najveću pažnju među prerađivačima kafe u Srbiji privlače Atlantic Grand i Strauss Adriatic, najpoznatiji po svojim brendovima Grand kafa i Barcaffe, odnosno Doncafe i C kafa.

Atlantic Grupa je 23. maja predala obavezujuću ponudu za kupovinu kompanije Strauss Adriatic, koju je Strauss Grupa i zvanično prihvatila. Zaključenje transakcije, kako je u saopštenju istakao Atlantic, podložno je prethodnom odobrenju Komisije za zaštitu konkurencije u Republici Srbiji.

Obavezujuća ponuda bazirana je na ukupnoj vrednosti transakcije (enterprise value) u iznosu od 40,5 miliona evra, bez dugovanja i gotovine, te pretpostavljajući redovan nivo normalizovanog neto radnog kapitala na dan zaključenja transakcije.

Treba, međutim, podsetiti da je Komisija za zaštitu konkurencije još u septembru 2021. godine pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv Atlantic Grupe iz Zagreba, Atlantic Brands iz Beograda i Strauss Adriatic iz Šimanovaca, koji još nije okončan.

Komisija je pokrenula postupak pošto je u periodu od januara 2015. do decembra 2020. utvrdila, kako je navela u rešenju, da „između cena mlevene kafe ‘Doncafe Moment 200 gr’ i ‘Grand gold kafa 200gr’ postoji veoma jaka pozitivna korelaciona veza, odnosno da postoji veoma visoka usklađenost kretanja cena ova dva proizvoda“.

Njeno istraživanje pokazalo je da je tržište mlevene kafe u Srbiji „koncentrisano i stabilno“, sa dva najveća učesnika čiji zajednički tržišni udeo od 2013. do 2020. godine nije spao ispod 80 odsto, pa je ocenjeno da takva struktura tržišta pogoduje lakšem postizanju dogovora između konkurenata.

Međutim, potpredsednik grupe za finansije, nabavku i investicije Atlantic Grupe Zoran Stanković ne sumnja da će Komisija odgovoriti pozitivno kada je reč o preuzimanju Strauss Adriatica.

Stanković je na konferenciji Bloomberg Adrije „Merge, Invest, Develop – 10 godina članstva Hrvatske u EU“ rekao da „veruje da oko toga neće biti problema“, jer je tržište kafe u Srbiji dosta široko i ima kategorija u kojima ne drže veliki udeo.

Zašto je opala dobit prerađivača kafe?

Podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je poslovnu 2021. godinu Atlantic Grand završio kao prvi u svojoj delatnosti prema iskazanom profitu pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA), ali i da se dobit svih 485 registrovanih kompanija prepolovila u odnosu na 2020. godinu.

Razlog najverovatnije leži u drastičnom poskupljenju sirove kafe na globalnom nivou, koje je 2021. godine prouzrokovao neočekivani mraz u Brazilu koji je uticao na kompletan rod. Međunarodna organizacija za kafu (ICO) je u junu 2021. izvestila da je cena sirove kafe porasla za nešto više od 33 odsto u odnosu na oktobar 2020. godine.

Poslovanje u delatnosti prerade čaja i kafe
Naziv preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit (EBITDA)
ATLANTIC GRAND DOO	8.437.876.000	765.149.000
FRUCTUS DOO,BAČKA PALANKA	459.850.000	52.655.000
JELIGOR D.O.O. SVRLJIG	671.706.000	52.193.000
JULIUS MEINL DOO BEOGRAD	511.205.000	51.687.000
KOLUMBO-PRODUKT DOO VRANJE	153.240.000	39.001.000
KAFA DOBRO JUTRO DOO	471.702.000	38.257.000
ČARLI DOO UŽICE	379.120.000	32.639.000
ARABIKA DOO KRUŠEVAC	393.760.000	25.583.000
DOO PAŠIN-FARM PARAGE	776.434.000	23.817.000
MORAVKA PRO DOO LESKOVAC	1.785.007.000	21.371.000
MALINA-IMPEX DOO VALJEVO	88.953.000	19.933.000
BILJE BORČA D.O.O.	271.690.000	19.467.000
RAKIĆ-LTD DOO RADINAC SMEDEREVO	1.351.676.000	14.303.000
UNAC BB DOO BEOGRAD	152.908.000	13.502.000
DOO SAMBA – KAFA, VRBAS	81.304.000	9.834.000
AMIGOS-KAFA, KRUŠEVAC	135.819.000	9.801.000
SINEFARM DOO BEOGRAD	119.057.000	9.450.000
EURO HERBS d.o.o. Novi Sad	191.826.000	9.295.000
SAMOSTALNA ZANATSKA RADNJA ZRNO M, POŽEGA	76.880.000	9.095.000
PROMEKS DOO ŠABAC	355.309.000	6.643.000
*svi podaci su za 2021. godinu, u dinarima

Primetno je, međutim, da se Strauss Adriatic ne nalazi na tabeli prvih 20 kompanija u Srbiji iz delatnosti prerade čaja i kafe, koja je napravljena prema ostvarenom EBITDA. Radi se o tome da je Strauss Adriatic te godine ostvario negativan rezultat po tom pokazatelju, odnosno da je EBITDA iznosila -12,89 miliona dinara.

Takođe je vidljivo da i na „koncentrisanom i stabilnom“ tržištu kafe Srbije svoju poziciju uspevaju da sačuvaju lokalne i regionalne kompanije, poput Kolumbo-produkta iz Vranja, Kafe dobro jutro iz Novog Sada, Čarlija iz Užica ili Moravke Pro iz Leskovca.

Na četvrtom mestu prema EBITDA iz 2021. godine je, inače, austrijska kompanija Julius Meinl, sa sopstvenom ponudom kafe od celog zrna, filter kafe i instant kafe, kao i čajeva.

Kafa se pije zbog zadovoljstva, čaj zbog zdravlja

Globalna kompanija za tržišna istraživanja Euromonitor International smatra da na domaćem tržištu treba očekivati dalji rast cena kafe, pre svega zbog nesigurnosti koje prate nabavku sirove kafe. Očekuju, međutim, i postepenu promenu trenda kada je reč o konzumiranju kafe, iako „turska“ odnosno tradicionalna mlevena kafa i dalje zauzima najveći deo tržišta. Naime, u svom izveštaju za 2022. prognoziraju da će se mlađi konzumenti sve više okretati instant kafi i „miksevima“.

Kada je reč o čaju, proizvođači i prerađivači takođe se suočavaju sa rastom cena sirovina, a Euromonitor u Srbiji primećuje i da kupci nisu lojalni brendu, već da prednost daju povoljnoj ceni.

Ono što bi moglo da ohrabri proizvođače čaja je rastuća svest o važnosti brige za zdravlje, a to znači, kako ističu u analizi, da bi češćem konzumiranju čaja mogli da se okrenu i oni koji ga inače piju samo kada su bolesni.

Kada je reč o prerađivačima čaja na rang listi koju smo pripremili na osnovu podataka CompanyWall, Fructus iz Bačke Palanke je na drugom mestu, sa EBITDA od 52,65 miliona dinara, dok je na trećem Jeligor iz Svrljiga, koji se bavi gajenjem, otkupom i preradom lekovitog i aromatičnog bilja, kao i šumskih plodova.