Đedović: Nije ugrožena sigurnost snabdevanja naftom i naftnim derivatima

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović izjavila je u utorak da sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta nafte i naftnih derivata nije ugrožena kao ni rad domaće rafinerije koja radi punim kapacitetom, uprkos stupanju na snagu osmog paketa sankcija Evropske Unije prema Rusiji.

„U rezervi imamo naftnih derivata za do tri meseca i spremni smo za potencijalne poremećaje na tržištu“, rekla je ona na Beogradskom ekonomskom forumu, prenosi Beta.

Dodala je da po pitanju energenata Srbiju ne čeka lak period, da se svakog dana analizira geopolitička i tržišna situacija i da se radi u najboljem interesu za građane i privredu.

Ona je podsetila je da osmi paket sankcija EU prema Rusiji podrazumeva prekid dopremanja sirove nafte iz Rusije naftovodom „Janaf“, jedinim kojim Srbija doprema sirovu naftu.

Kako je istakla, „Janafom“ se ni do sada Srbija nije snabdevala isključivo ruskom naftom, već je koristila i naftu iz drugih zemalja, među kojima je i Irak.

Đedović je precizirala da je učešće ruske nafte, koja je dopremana „Janafom“, zavisilo od trenutnih komercijalnih uslova na tržištu, pa je tako prošle godine oko 20 odsto od ukupnih količina nafte stizalo iz Rusije, po povoljnijim cenama.

Nova situacija na naftnom tržištu će, kako je naglasila, uticati i na državne finansije.

„Očekujem da se naftne kompanije usklade sa novim okolnostima i regulativom i orijentišu na druge izvore i time obezbede sigurnost snabdevanje tržišta“, rekla je Đedović.

Ona je istakla da će i dalje cene energenata u Srbiji zavisiti od kretanja vrednosti te robe na berzi.

„Država vodi računa da se rast cena na svetskim tržištima ne prelije na domaće potrošače u punoj meri, a to se radi kad je u pitanju i cena struje i gasa. Uspeli smo da obezbedimo najmanje moguće povećanje cena struje i gasa od 1. janura naredne godine, imajući u vidu da je ono bilo neminovno“, rekla je Đedović.

Prema njenim rečima, vodiće se računa o tome kako da se zaštite ugrožene kategorije stanovništva.

„Povećaćemo pomoć za ugrožene kupce“, rekla je ona navodeći i da je budžetom predloženo da za te namene sredstva budu više od tri puta povećana, i da veći broj građana bude zaštićen uredbom koja uskoro treba da bude usvojena.

Podestila je da se sledeće godine, nakon 31 godine, završava prvo proizvodno energetsko postrojenje od 350 megavata u novoj termoelektrani u Kostolcu, koja će biti izgrađena po svim standardima zaštite životne sredine.

Đedović je dodala da se Srbije obavezala Pariskim klimatskim sporazumom i Sofijskom deklaracijom da do 2050. godine svede na nulu štetne gasove i emisiju CO2, zbog čega očekuje i finansijsku podršku EU.

Prema njenim rečima, biće moguće i snabdevanje gasom iz Grčke gde on stiže morskim putem iz celog sveta.

„U naredne tri godine ćemo završiti Transbalkanski koridor, koji će uspeti da osnaži našu elektro mrežu i da nas poveže sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, ali i zemljama EU, Rumunijom i Italijom“, navela je Đedović.

Najavila je i da je počela priprema dokumentacije za povezivanje Srbije gasovodom sa Severnom Makedonijom, koji će biti nova ruta snabdevanja tim energentom iz alternativnih izvora, a planira se i izgradnja još jednog naftovoda, kako bi se zemlja povezala sa Mađarskom.

Đedović je naglasila da je budžetom za 2023. predviđeno oko četiri milijarde evra za nove investicione projekte u energetskom sektoru Srbije i plus još više od dve milijarde evra garancija za različito finansiranje projekata.

Istakla je da su to kapitalni projekti, dodajući da je dugoročno predviđeno ulaganje od veće od 30 milijardi evra u energetski sektor Srbije, od toga 10 milijardi evra u prenosnu i distributivnu mrežu, kako bi sistem podneo priključenje više obnovljivih izvora energije.

„Trenutno se radi na strateškim dokumentima na integrisanom nacionalnom klimatskom i energetskom planu i na strategiji energetskog sektora Srbije u narednih 10 godina sa ciljem da se obezbedi energetska sigurnost i nezavisnost uz zaštitu životne sredine“, kazala je Đedović.