Državne mere doprineće rastu cena stanova u manjim mestima

Prema Uredbi Vlade Republike Srbije o dodeli državne pomoći za kupovinu prvog stana ili kuće, a po osnovu rođenja deteta, sve majke koje su dobile dete počev od 1. januara ove godine mogu da se prijave u roku od godinu dana kako bi dobile podsticaj u maksimalnom iznosu od 20.000 evra.

Budući da je o (ne)opravdanosti ove pomoći bilo više argumenata koji dolaze iz različitih uglova, istražili smo kakve su ekonomske implikacije ovakve mere i kako bi ona mogla da se odrazi na tržište nekretnina u Srbiji, koje iz meseca u mesec beleži rast cena.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže direktor agencije za izdavanje nekretnina City Expert Miloš Mitić, na cenu nekretnina u prvom redu utiču ponuda i tražnja. A da ima prostora da i ova mera na neki način doprinese njihovom rastu govori podatak da će ona povećati tražnju što će, posledično, dići i cenu.

Ipak, naš sagovornik smatra da će se to prvenstveno odraziti na manje sredine, iz prostog razloga što su u ovim delovima Srbije plate dosta manje nego u Beogradu. Mitić svoj stav brani činjenicom da postoje izvesna ograničenja prilikom konkurisanja za dobijanje ovih sredstava.

Jedno od njih odnosi se na uslov da majke, odnosno parovi, primaju manje od dve prosečne zarade. Budući da je, prema poslednjim zvaničnim statističkim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna neto plata u novembru 2021. godine bila 69.136 dinara, to znači da je limit prihoda 138.272 dinara.

„Ako pogledamo na nivou Beograda, daleko je manji broj ljudi koji zadovoljava taj kriterijum u odnosu na, na primer, jug Srbije u kojem se nalaze manje i nerazvijene opštine“, kaže Mitić.

Sve to, prema rečima našeg sagovornika, sugeriše da će se tražnja u izvesnoj meri povećati i to u nerazvijenijim sredinama, ali ne preterano. Takođe, on smatra da postoji mogućnost da je uslov o visini primanja napravljen tako da bi se podsticaj što više odrazio na nerazvijene delove Srbije.

Ipak, Miloš Mitić podseća i da učešće nije jedini inicijalni trošak kupovine stana. Tu su, između ostalog, i overa ugovora i ostali pravni poslovi koji se vrše preko pojedinih agencija, agencijska provizija, troškovi sređivanja ili opremanja stana ukoliko se kupuje stan u novogradnji.

To, prema njegovim rečima, znači da bi svi parovi koji hoće da kupe stan morali da imaju još novca sa strane, a problematično je ako već imaju neka dugovanja, jer ih to stavlja u nepovoljan kreditni položaj.

Jedan od primera ovakve situacije jeste par koji ima prosečnu platu između 60 i 70 hiljada dinara i koji nema stan u Beogradu već ga rentira, što znači da ne može da im ostane mnogo za život, a kamoli za kupovinu stana.

„Neki ljudi, prosto, bez tog depozita nikad ne bi uspeli da kupe stan. Zbog toga ova mera može da ih dodatno podstakne da prikupe novac ili da ga pozajme“, kaže Mitić, dodajući da je razlika između Beograda i ostatka Srbije velika. Ljudi sa juga bi, pak, mogli da uštede i kupe stan, ali pod pretpostavkom da žive u sopstvenom smeštaju i da ne plaćaju kiriju.

Sve u svemu, podsticajna mera od 20.000 evra neće u prevelikoj meri ostaviti posledice na tržište nektretnina u Beogradu, ali hoće na nerazvijena mesta, i to na taj način što će cena delimično skočiti.

Ipak, Mitić kaže da je cena kvadrata u porastu u celoj Srbiji, kako zbog povećanja cene radne snage, tako i zbog poskupljenja svih inputa koji ulaze u građevinsku industriju.

Dalje, Mitić dodaje da ne treba da se zaboravi da će ova sredstva na cenu uticati u malom obimu, a da su ključni faktori i dalje tražnja koju diktira dostupnost i povoljnost kredita, kao i brojni drugi – nivo zaposlenosti, privredni razvoj, kao i inflacija koja značajno utiče na vrednost novca, a za koju i dalje nije poznato do kog će nivoa ići.

„Zato svi oni koji imaju ušteđevinu ulažu u nekretnine jer im je tu novac na sigurnom – a sve to povećava tražnju, dok će ova pomoć biti samo mali podsticaj“, zaključuje Mitić.