Fiskalni savet: Nacrt fiskalne strategije Srbije suspenduje fiskalna pravila do 2029. godine

Nacrt Fiskalne strategije Srbije do 2029. godine suspenduje primenu opštih fiskalnih pravila, koja zakonski definišu osnovne parametre fiskalne politike, budžetski deficit, javni dug, penzije i plate u opštoj državi, naveo je Fiskalni savet u Mišljenju na Nacrt fiskalne strategije za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu.

„Vlada Srbije je, do pre pola godine, fiskalna pravila ubrajala u najviše prioritete ekonomske politike jer su najvažnija tekovina uređenih javnih finansija i njima se osigurava održivo upravljanje javnim finansijama u skladu sa objektivnim mogćnostima zemlje“, navedeno je u tom dokumentu, prenosi Beta.

Dodaje se da se fiskalna pravila suspenduju samo u slučaju prirodnih katastrofa i eksternih šokova koji utiču na ugrožavanje zdravlja ljudi, nacionalne bezbednosti i značajan pad privredne aktivnosti.

Tako nagle promene najviših prioriteta fiskalne politike, kao što su fiskalna pravila, ne bi, naveo je taj savet, smele da se dešavaju i loše govore o kredibilitetu proklamovanih državnih politika i strateških dokumenata Srbije.

Nacrt Fiskalne strategije predviđa, kako je navedeno, povećanje deficita i rashoda za kamate, kao i sporiju stabilizaciju javnog duga u odnosu na prethodne planove države.

Najvažnija promena koju donosi Nacrt fiskalne strategije odnosi se na, kako je istaknuto, buduće kretanje budžetskog deficita i javnog duga Srbije.

Prethodna Strategija predviđala je da će od 2025. do 2027. fiskalni deficit da se definiše u skladu s opštim fiskalnim pravilima, što je konkretno značilo da će deficit da iznosi najviše 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a pošto su pravila suspendovana plan je da fiskalni deficit u periodu od 2025. do 2027. bude u proseku 2,4 odsto BDP-a.

Veći fiskalni deficit, ocenio je Fiskalni savet, posledično vodi i većem javnom dugu u odnosu na prethodne projekcije.

„Po novim projekcijama, javni dug Srbije na kraju 2027. iznosiće 50,5 odsto BDP-a ili oko 47,7 milijardi evra. U odnosu na stare planove, javni dug na kraju 2027. povećan je za oko 2,5 milijardi evra, što će povećati i troškove za plaćanje kamata“, naveo je taj savet.

Ekspanzivnija fiskalna politika planira se, kako je navedeno, u periodu nepovoljnih uslova zaduživanja, što će dovesti do rasta budžetskih izdataka za kamate, mada je dobro to što se Srbija po nivou zaduženosti posle dužeg niza godina približila proseku zemalja CIE, ali za sličan nivo zaduženosti za kamate, trenutno izdvaja skoro trećinu više budžetskih sredstava od njih.

„Ilustracije radi, izdaci za kamate u 2024. planirani su u iznosu od 2,1 odsto BDP-a, dok u zemljama CIE oni u proseku iznose 1,6 odsto BDP, odnosno svega 1,3 odsto BDP-a ukoliko iz obračuna isključi Mađarska koja ima neuobičajeno velike troškove za kamate, čak 4,9 odsto BDP-a, po čemu je ova zemlja ubedljivi evropski rekorder“, naveo je Fiskali savet.

Prosečna kamatna stopa na srpski dug u ovoj godini iznosi, kako je istaknuto, oko četiri odsto i gotovo dvostruko je veća u odnosu na zemlje evrozone (2,1 odsto), odnosno za oko 50 odsto u poređenju sa zemljama CIE (3,1 odsto).

Ipak, prema oceni Fiskalnog saveta, objektivno gledano, malo je verovatno da će novi, nešto pogoršan, fiskalni okvir države imati značajniji negativan uticaj na makroekonomsku stabilnost Srbije, ali da bi bilo bolje da se vlada dosledno držala prethodno planirane fiskalne politike.

„Planirani fiskalni deficit u srednjem roku od oko 2,4 odsto BDP-a i dalje nije dramatično veliki i ne odstupa od planova drugih zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) jer je nešto niži od njihovog proseka“, navedneo je u tom dokumentu.

Dodaje se da se javni dug ni po novim planovima neće povećavati u odnosu na BDP, već da se očekuje njegovo blago smanjenje sa 52,3 odsto BDP-a, koliko je iznosio na kraju 2023, na 50,5 odsto BDP-a na kraju 2027. godine.

Dosledno poštovanje fiskalnih pravila ključno je, ocenio je Fiskalni savet, za dugoročnu stabilnost javnih finansija Srbije, jer se plate i penzije izdvajaju od svih drugih javnih rashoda po svojoj veličini i prirodi.

Kada su, javne investicije u pitanju, pojačani investicioni ciklusi države po pravilu, kako je navedeno u Mišljenju Fiskalnog saveta, imaju ograničeno trajanje, pa će sa njihovim završetkom, budžet automatski da se vrati u ravnotežu.

„Ta vrsta rashoda najlakše može da se koriguje u slučaju eventualnog izbijanja nove krize. Za razliku od investicija, penzije i plate u javnom sektoru predstavljaju trajnu obavezu države, pa kod njih improvizacije i ad-hok odluke mogu imati daleko teže ekonomske posledice“, ocenio je Fiskali savet.

Osnovni razlog, kako je navedeno u Mišljenju, zbog kog je Srbija odustala od primene opštih fiskalnih pravila, odnosno opredelila se za veći budžetski deficit i zaduživanje, jeste uvođenje novih investicionih projekata u javne rashode, bez odgovarajućih ušteda na drugim pozicijama kojima bi se to povećanje kompenzovalo.

Iako su, istakao je Fiskalni savet, za javne investicije i u starim fiskalnim planovima bila predviđena velika izdvajanja u srednjem roku od 6,7 odsto BDP-a ili godišnje oko 5,6 milijardi evra, ona su sad dodatno povećana na, čak 7,4 odsto BDP-a u proseku od 2024. do 2027. godine ili godišnje oko 6,3 milijarde evra.

Planirana dodatna ekspanzija javnih investicija, najvećim delom odnosi se, kako je navedeno, na program „Skok u budućnost“, a njegova ukupna vrednost procenjena je u nacrtu Strategije na 17,8 milijadi evra, što čini oko 70 odsto vrednosti svih planiranih javnih kapitalnih rashoda u periodu od 2024. do 2027. godine.

Investiciona politika države, istakao je taj savet, najvećim delom će se realizovati mimo standardnih procedura što nosi određene slabosti i rizike.

U Nacrtu Fiskalne strategije investicioni planovi države nisu, po oceni Fiskalnog saveta, detaljno i jasno predočeni i ne daju osnovne informacije o očekivanim efektima i opravdanosti najvećih planiranih projekata.

Dodaje se da se svi najveći investicioni projekti države već neko vreme sprovode po posebnim postupcima, uz delimično ili potpuno izuzeće iz opšte zakonske regulative u oblasti javnih nabavki, eksproprijacije, planiranja i izgradnje, a da se to planira i u narednom periodu, jer je krajem 2023. usvojen lex specialis za EXPO 2027 s Nacionalnim stadionom i pratećom infrastrukturom, a takav pristup nosi sa sobom brojne slabosti i rizike koji se vremenom povećavaju.

Nacrt Strategije, ocenio je Fiskalni savet, ponovo ne daje zadovoljavajuće odgovore na neke od najvažnijih strukturnih problema javnih finansija: neuređen sistem zarada i zaposlenosti u javnom sektoru, nereformisanu socijalnu politiku, energetska pitanja, probleme Poreske uprave, prosvete, zdravstva i drugo.

Savet je ocenio da ti nedostaci, ipak ne predstavljaju propust u izradi samog Nacrta Fiskalne strategije, već da su, prvenstveno posledica nepostojanja odgovarajućih reformskih strategija u pojedinim ključnim oblastima javnih finansija, što onemogućava kredibilnije fiskalne planove države koji bi bili izneti u Fiskalnoj strategiji.

Nacrt Fiskalne strategije, navedeno je u Mišljenju, stigao je ove godine sa zakašnjenjem jer bi, po važećem budžetskom kalendaru, taj dokument Vlada Srbije trebalo da dostavi Fiskalnom savetu na mišljenje 20. maja, a ove godine, međutim, dostavljen je tek 25. juna, sa skraćenim rokom za davanje mišljenje do 1. jula.