Fiskalni savet: Za 2024. realističnija prognoza rasta BDP od 2,5 do tri odsto

Malo je verovatno da će u 2024. doći do snažnog oporavka privrednog rasta kakav predviđa Vlada Srbije, niti do snažnog usporavanja inflacije, procenio je danas Fiskalni savet u Mišljenju na revidiranu Fiskalnu strategiju za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu.

Vlada Srbije u predlogu budžeta za 2024. računa na rast BDP od 3,5 odsto, dok Fiskalni savet smatra da je bilo realističnije da se prognozira rast od 2,5 do tri odsto.

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvoj polovini 2023. iznosio je svega 1,3 odsto, a i to je dobrim delom bilo posledica jednokratnih činilaca poput oporavka poljoprivrede od suše uz rast od oko 10 odsto i rasta proizvodnje električne energije od oko 15 odsto, naveo je Fiskalni savet a prenela agencija Beta.

Usled toga, ali i činjenice da će 2024. verovatno biti još jedna godina usporenog globalnog privrednog rasta, Fiskalni savet smatra da je bilo realističnije da se prognozira nešto niži privredni rast u 2024. od 2,5 do tri odsto.

Povodom procene Vlade Srbije da će se inflacija iduće godine pasti na 4,9 odsto, Fiskalni savet je naveo da bi za početak trebalo uzeti u obzir da će do kraja 2023. doći do povećanja akciza od osam odsto kao i do povećanja cena električne energije i gasa za osam i 10 odsto.

„Vodiće se i ekspanzivna fiskalna politika koja podstiče rast cena kroz neselektivnu isplatu sredstava za decu i penzionere i druge isplate, pa bi bilo realističnije planirati prosečnu inflaciju na oko šest odsto„, istakao je Fiskalni savet.

Ukazali su i da revidirana fiskalna strategija predviđa dalje postepeno uravnotežavanje budžeta, „ali bez većih i potrebnih reformi javnih finansija“.

Procenjeno je da su fiskalni deficit i javni dug definisani u dobrom smeru jer je predviđeno postepeno smanjivanje deficita s planiranih 2,8 odsto BDP-a u 2023. na 2,2 odsto u 2024, pa na 1,5 odsto u 2025. i u 2026. godini, a učešće javnog duga u BDP-u trebalo bi takođe blago da se smanjuje – sa 53,3 odsto na kraju 2023. godine na 50 odsto na kraju 2026. godine.

Međutim, kako je ocenio Fiskalni savet, osim nesporne i Strategijom prepoznate potrebe za daljom fiskalnom stabilizacijom, Srbija ima i brojne druge aspekte javnih politika koji nisu dovoljno dobro uređeni, kao što su zaposlenost i zarade u javnom sektoru, socijalna politika, javna i državna preduzeća, odabir i upravljanje javnim investicijama, prekomerno zagađenje životne sredine, prosveta, zdravstvo.

„U poslednjih nekoliko godina veliki deo fiskalne politike u Srbiji ne vodi se na predvidiv i strateški promišljen način. Umesto toga, mnoge važne mere sprovode se bez potrebnih analiza, javne rasprave, pa čak i mimo standardnih budžetskih procedura, a za njihovo finansiranje obično se koristi tekuća budžetska rezerva„, naveo je Fiskalni savet.

To se, kako je ukazano, dobro vidi kad se Revidirana strategija koja je napravljena u septembru uporedi s njenim nacrtom iz maja 2023. godine.

„Prilično velike razlike u pojedinim segmentima su uglavnom posledica toga što je Vlada u kratkom periodu između dve Strategije usvojila čitav niz važnih mera koje nisu bile predviđene ni Zakonom o budžetu ni tek usvojenim Nacrtom strategije, kao što je vanredno povećanje penzija i poljoprivrednih subvencija, pa onda povećanje akciza kako bi se deo novih rashoda kompenzovao“, istakao je Fiskalni savet.

Narasli socijalni problemi, kako je predložio Savet, trebalo bi da se rešavaju na sistematski, trajan i fiskalno odgovoran način što Strategija ne prepoznaje.

„Visoka inflacija koja je najviše izražena u rastu cena hrane i energije snažno pogađa socijalno najugroženije stanovnike Srbije koji za ove proizvode odvajaju najveći deo svojih primanja. Vlada, međutim, na ovaj gorući problem nije u prethodnim godinama reagovala na odgovarajući način“, upozorio je Fiskalni savet.

Podseća se da je Fiskalni savet više puta isticao da isplata novčane pomoći građanima koja ne uzima u obzir nivo njihove socijalne ugroženosti nije opravdana mera socijalne politike i da bi s ovom praksom trebalo prestati.

Strategijom se, kako je ukazano, ne planira ni sistemsko reformisanje oporezivanja prihoda od rada koje bi, između ostalog, išlo u smeru povećanja progresivnosti i poreskih oslobađanja za izdržavane članove domaćinstva, a što bi, da je u programu Vlade, dalo važan doprinos smanjenju nejednakosti u Srbiji.

Takođe, Strategija fiskalne politike se ne bavi problemom manjka stručnih kadrova u državnom sektoru koji preti da umanji kvalitet javnih usluga, pre svega usled loše uređenog sistema zarada i zaposlenosti.

Fiskalni savet ima zamerke i na to što je u Strategiji dat samo ukupan iznos planiranih javnih investicija u narednim godinama, a nema podataka o tome kojis u najveći investicioni projekti države koji će se sprovoditi, po kom kriterijumu su odabrani i koliko se sredstava za svaki od njih planira.

Nije objašnjeno ni zašto se javne investicije smanjuju u periodu 2024-2026. na 6,7 odsto BDP-a, a u trogodišnjem periodu pre toga iznosile su u proseku 7,4 odsto BDP-a.