Gde investirati u doba inflacije?

Kamatne stope neće padati ove godine, a borba protiv inflacije ostaje u fokusu centralnih banaka, složili su se ekonomisti, brokeri i analitičari tržišta, učesnici panel diskusije „Kako sačuvati štednju u doba rastuće inflacije“.

U takvom ambijentu, kako je rečeno, oni koji žele da plasiraju svoju ušteđevinu imaju na raspolaganju različite alternative, od akcija, nekretnina, zlata i štednje u banci do kupovine državnih obveznica, ali uvek treba imati na umu rizik, prinos i rok na koji neko želi da investira.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić smatra da nema dileme da će američki Fed povećati referentnu kamatnu stopu barem još dva puta tokom ove godine, kao i da će se po svemu sudeći pooštravanje monetarne politike nastaviti i u 2024. godini, kao i vid priznanja greške koja je napravljena pre dve godine, kada se inflacija tretirala kao „privremeni fenomen“.

„Neminovno je očekivati i povećanje ključne kamatne stope Evropske centralne banke (ECB), s obzirom na poruke koje stižu iz nemačke Bundesbanke, čiji analitičari tvrde da nije verovatno da će se inflacija vratiti na ciljani nivo do 2025. godine“, istakao je Đukić, uz ocenu da je i Narodna banka Srbije trebalo ranije da krene u intenzivnije povećanje referentne stope kao preventivne mere, zbog ukorenjenih inflatornih očekivanja kod privrede i građana.

Profesor Beogradske bankarske akademije Dejan Erić ukazao je na drugu stranu „leka“ u vidu zatezanja monetarne politike, koji se propisuje za „bolest“ inflacije.

„To ponekad može da dovede do kontraindikacija – preveliko povećanje kamatnih stopa dovodi do pada tražnje, manje se uzimaju krediti i to može da utiče na finansiranje privrede, što može da dovede do pada privrednog rasta i recesije“, upozorio je Erić.

Kada se inflaciji pridodaju geopolitički rizici i rastuće kamatne stope, postavlja se pitanje kako sačuvati vrednost ušteđenog novca, odnosno kako ga investirati.

„U poslednjih deset godina najveća bruto zarada ostvarena je investiranjem u akcije, potom u nekretnine, pa u zlato. U Srbiji se, međutim, najviše ulaže u štednju u bankama gde danas ‘stoji’ oko 14 milijardi evra, iako su kamate na štednju niske već godinama, što govori da nemamo dovoljno investicionih alternativa na tržištu, kao i da građani nisu skloni riziku“, rekao je glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić.

Kao primer naveo je da je štednja u evrima za 10 godina donela prinos od oko 10 odsto, što je „zbrisano“ jednom godinom inflacije, ali je takođe poručio da ne postoji investicija koja na kratak rok može da „pobedi“ dvocifrenu inflaciju jer je ulaganje ipak „disciplina na duže staze“.

Broker Branislav Jorgić smatra da su, u zavisnosti od toga na koji rok neko želi da uloži novac, investiciono zlato i poljoprivredni berzanski proizvodi dobre opcije za investicije.

„Investicionom zlatu se ulagači tradicionalno okreću u doba kriza“, rekao je Jorgić na panel diskusiji, dok je Erić ocenio da ulaganja u zlato i nekretnine „umrtvljuju“ kapital koji bi mogao da bude iskorišćen za finansiranje privrednog razvoja, pod odgovarajućim uslovima.

Kada je reč o alternativama za investiranje na domaćem tržištu, analitičar tržišta kapitala Erste Grupe Mladen Dodig založio se, kao i ostali učesnici panel diskusije, za što bolju edukaciju potencijalnih investitora, ali i za veća ulaganja i podršku u razvoju domaćeg tržišta kapitala.

„Našao sam se u situaciji da me klijenti pitaju zašto naša zemlja traži podršku Međunarodnog monetarnog fonda ili bilateralne kredite kada 14 milijardi evra ‘leži’ na štednji“, opisao je kroz anegdotu potencijale domaćeg tržišta kapitala.

Panel diskusiju organizovala je kompanija „Zlatni standard“ uz podršku Business Info Group.