Gde je u Evropi najniža kupovna moć građana?

U 2023. godini stvarna individualna potrošnja (AIC) po glavi stanovnika izražena u standardima kupovne moći (PPS) varirala je od 70 do 138 odsto proseka EU u 27 zemalja članica.

AIC obuhvata sva dobra i usluge koje domaćinstva koriste, bez obzira da li su ih kupila i platila direktno ili je to učinila vlada ili neprofitne organizacije. Može se smatrati pokazateljem materijalnog blagostanja domaćinstava.

U 2023. godini, deset zemalja EU je zabeležilo AIC po glavi stanovnika iznad proseka EU. Najviši nivoi su zabeleženi u Luksemburgu (38 odsto iznad proseka EU), Austriji i Holandiji (obe 17 odsto).

U međuvremenu, 17 zemalja EU je zabeležilo AIC po glavi stanovnika ispod proseka EU, a najniži nivoi zabeleženi su u Mađarskoj (30 odsto ispod proseka EU), Bugarskoj (27 odsto), Slovačkoj i Letoniji (obe 25 odsto).

Kada je reč o Srbiji, prosečna potrošačka korpa za decembar 2023. godine iznosila je 101.645 dinara. U odnosu na decembar 2022. godine bila je veća za devet odsto. Minimalna potrošačka korpa za decembar 2023. godine iznosila je 52.527 dinara.

U ovoj godini, tačnije u martu 2024. prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, prosečna potrošačka korpa iznosila je 102.518 dinara, dok je minimalna za isti mesec bila 53.065 dinara.

Razlike u BDP-u

Osim prema potrošnji značajne razlike među članicama EU pokazao je i iznos bruto domaćeg proizvoda (BDP) po glavi stanovnika.

BDP po glavi stanovnika iznad proseka EU zabeležen je u 11 zemalja EU. Najviše je bilo u Luksemburgu (139 odsto više od proseka EU), Irskoj (111 odsto) i Holandiji (30 odsto).

Podaci za Luksemburg se delimično objašnjavaju činjenicom da je veliki broj stranaca zaposlen u toj zemlji i na taj način doprinosi njenom BDP-u, ali pošto nisu lokalni stanovnici njihova se potrošnja beleži u nacionalnim računima zemalja gde imaju stalno prebivalište.

Visok BDP-a po stanovniku u Irskoj može se delimično objasniti prisustvom velikih multinacionalnih kompanija koje poseduju intelektualnu svojinu.

Na drugom kraju raspona, najniži BDP po glavi stanovnika zabeležen je u Bugarskoj (36 odsto ispod proseka EU), Grčkoj (33 odsto) i Letoniji (29 odsto).

Od zemalja kandidata za članstvo najveći BDP po stanovniku ima Turska, za 27 odsto manji od proseka EU, a iza nje je Crna Gora (48 odsto ispod proseka).

U Severnoj Makedoniji je BDP po stanovniku za 59 odsto niži od proseka EU, a u Albaniji i BiH za 65 odsto.

U Srbiji je bruto domaći proizvod po stanovniku za 54 odsto ispod proseka Evropske unije, ali se razlika u odnosu na prosek EU postepeno smanjivala od 2013. kada je bila 59 odsto.

Beogradski region, sa 1.686.000 dinara bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika, ima za 58,3 odsto veći iznos BDP po glavi stanovnika u odnosu na republički nivo od 1.065.000 dinara, pokazali su poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Takođe, Beogradski region zauzima vodeće mesto sa 40 odsto udela, a iza njega je region Vojvodine sa 26,4 odsto a za njima slede region Šumadije i Zapadne Srbije sa 18,4 odsto i region Južne i Istočne Srbije sa 15,2 odsto.