Globalni rast cena robe direktna posledica ugroženosti lanaca snabdevanja

Početak rata u Ukrajini označio je i početak problema u lancima snabdevanja, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Sporadično su se javljale manje ili veće teškoće, te je polovinom godine bilo i insinuacija da će doći do velikih problema u snabdevanju hranom, što je posebno zabrinulo svetsku javnost.

Aktuelna kriza imala je i ima višestruke posledice na upravljanje lancima snabdevanja, kaže za Biznis.rs docent dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, od kojih su najvažnije – globalni rast cena robe široke potrošnje, kao i kapitala, zatim neophodnost preduzeća da tragaju za alternativnim izvorima snabdevanja, nedostatak radne snage, i disruptivne tendencije u procesu proizvodnje i uvozno-izvoznih aktivnosti.

Za nama su dve problematične godine u strateškom i operativnom organizovanju upravljanja globalnim lancima snabdevanja usled pandemije korona virusa, a svet je ponovo suočen sa krizom koja se ovoga puta javlja kao posledica ratnih dejstava u Ukrajini.

„Takva situacija predstavlja novi, ozbiljan izazov za proces snabdevanja širom planete. Stiče se utisak da smo ušli u spiralu nekontrolisanih događaja gde upravljanje rizikom više nije opciona, već obavezna komponenta planiranja kod svih tržišnih učesnika. Globalni rast cena robe široke potrošnje i kapitala verovatno je najjača direktna posledica poremećaja u procesima snabdevanja i inflacije koja se javlja paralelno sa tim procesom. Konflikt u Ukrajini inicijalno je uticao na rast cena sirovina (naročito nafte i gasa, budući da Rusija snabdeva 40 odsto gasa na tlu Evrope), energije, logističkih i digitalnih usluga, ali se taj uticaj brzo prelio i na sve ostale segmente robe široke potrošnje“, objašnjava Mijušković.

On dodaje da se očekuje da će u narednom periodu, pored datih inputa, postojati ozbiljan cenovni pritisak na aluminijum, nikl, platinu i bakar, što će zasigurno otvoriti prostor za nova poskupljenja.

„Usled sveopšte inflacije, porasla je i cena kapitala i zaduživanja, kako na evropskom, tako i na američkom tržištu. Prognoze su da smirivanje tog tržišta neće uslediti pre početka 2024. godine“, ističe naš sagovornik.

Kriza je dovela i do toga da preduzeća moraju da traže alternativne izvore snabdevanja, posebno u segmentu dopremanja određenih sirovina, jer sigurnost i bezbednost su došli u prvi plan, nakon eskalacije sukoba u Ukrajini.

„Rusija i Ukrajina su kolektivno najveći izvoznici žita i pšenice, dok je sama Rusija najveći svetski izvoznik tri ključne vrste đubriva. Poremećaji nastali kriznim dešavanjima između ove dve zemlje, s jedne strane ratom u Ukrajini, a s druge usled sankcija nametnutih Rusiji, mogu dovesti do ozbiljne nestašice hrane duž cele Evrope, ali i Bliskog Istoka i Severne Afrike, ako se alternative snabdevanja brzo ne pronađu. Nedostaci radne snage su još jedna od direktnih posledica. Od početka sukoba, naročito na području Istočne Evrope, oseća se evidentan manjak radne snage. Time je opet došlo do rasta cene iste. Na primer, radnici iz Ruske federacije su do izbijanja sukoba činili više od 10 odsto svetske radničke grupacije u segmentu globalnog snabdevanja i transporta. Sada, usled sankcija, zabrana kretanja i slično evidentan je manjak ponude na ovom polju“, objašnjava naš sagovornik.

Na lance snabdevanja negativno je uticalo i smanjenje broja kontejnera za prevoz robe, koji je poskupeo i do pet puta od početka 2020. godine. Disbalans postoji i u odnosu tražnje, koja je naročito u segmentu potrošnih dobara drastično skočila od 2020. godine, i ponude – gde se javljaju ogromni zastoji u lukama i intermodalnim logističkim centrima, pre svega u Kini, ali i širom sveta.

U globalnim lancima snabdevanja rast inflacije stvara dodatne probleme, a Mijušković kaže da možemo ovaj problem sagledati kroz najvažnije posledice.

„Porast cena dobara u svim kategorijama utiče na manju kupovnu moć stanovništva širom sveta. Time dolazi do pada tražnje za proizvodima i uslugama širokog spektra, te suzdržavanja od potrošnje. Inflacija utiče na direktne troškove materijala, radne snage, energije, kao i transporta, čineći ih skupljim za proizvodnju, skladištenje i odašiljanje. U cilju smirivanja inflacije raste i cena kapitala, te zaduživanja, tako da je vreme takozvanog jeftinog novca i jeftinih kredita definitivno stvar prošlosti i ne zna se koliko će novonastala situacija trajati“, ističe naš sagovornik.

Sve dok traju sukobi u Ukrajini lanci snabdevanja mogu biti direktno ili indirektno ugroženi, a Veljko Mijušković smatra da se sve odražava i na Srbiju koja ima poseban geostrateški položaj i međunarodne relacije, te da je rešenje mudra ekonomska politika.