Ulaganje u infrastrukturu ključno za sve grane transporta i lance snabdevanja

Lanci snabdevanja drastično su usporili od početka pandemije korona virusa, a sukob u Ukrajini i geopolitičke okolnosti dodatno su uticali na poremećaje u transportnim rutama, nestašicu radne snage, materijala, a pre svega na potražnju i rast inflacije. Zbog toga su modernizacija i ulaganje u infrastrukturne projekte ključni za dalji razvoj lanaca snabdevanja i svih logističkih pravaca.

“Geopolitička situacija prouzrokovala je probleme sa snabdevanjem i svetskim rutama. Železnica kao vid transporta bila je prilično zapostavljena, a tek kada je došla pandemija korona virusa ona je postala interesantna kao grana transporta”, istakao je Željko Tadić, direktor Sektora za saobraćaj i transport u Srbija kargo na konferenciji „Put ka oporavku: Budućnost globalnog lanca snabdevanja„ koju su organizovali Privredna komora Srbije, Confindustria Serbia i Slovenački poslovni klub.

Dubravka Đedović, članica Izvršnog odbora za poslove sa privredom i investiciono bankarstvo NLB Komercijalne banke, istakla je u razgovoru za Biznis.rs da se lanci snabdevanja sve više lokalizuju i da je neophodno fokusirati se na lokalne resurse i regionalno povezivanje.

“Infrastrukturna povezanost regiona je ključna. Ona je u dobroj meri odmakla, ali i dalje nedovoljno. Da li su u pitanju putevi, auto-putevi, železnica, rečni transport, razvoj luka, sve to je u okviru samih država regiona poprilično razvijeno, ali međusobna povezanost još uvek je nedovoljna. Ipak, kada pogledamo prethodnih nekoliko godina unazad, svakako da nas može radovati sve veća i bolja saradnja u regionu koji je naš dom”, rekla je Đedović za naš portal.

Što se tiče finansiranja, ona smatra ga je bilo dovoljno u poslednjih sedam-osam godina.

“Likvidnosti je na tržištu bilo mnogo, izvora finansiranja takođe, što međunarodnih, što lokalnih i regionalnih, bez obzira na to da li je reč o bilateralnom finansiranju između različitih država, međunarodnim finansijskim institucijama ili lokalnim bankama”, dodala je Đedović.

Na pitanje kako će ubuduće funkcionisati finansiranje infrastrukturnih projekata u vreme kada sve centralne banke podižu kamate i pooštravaju uslove kreditiranja, ona kaže da će izvora i dalje biti, ali da će poskupeti, pa će samim tim će biti teže da se dođe do sredstava.

“Međutim, ono što je ipak jako važno za donosioce odluka to je da sa važnim, kapitalnim investicijama ne sme da se stane jer su one generator celokupnog privrednog rasta i razvoja. Srbija je sada na osam odsto kapitalnih ulaganja u odnosu na BDP, bila je na četiri odsto pre četiri-pet godina. Znači dupliralo se, što je odlično i ja se nadam, pre svega zbog energetske krize, da će ostati na tom nivou i da neće doći do pada jer i zaključci MMF-a i Svetske banke pokazuju da je za države u razvoju neophodno od osam do deset odsto kapitalnih ulaganja. To treba da rade ne samo Srbija, već i Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora… Hrvatska je odmakla u drumskom saobraćaju, ali u železničkom možda ne toliko. I zato je važno da se sve zemlje regiona što bolje povežu jer nijedna država sama nema regionalne koristi. Naravno, u nekim zemljama našeg regiona izvori finansiranja su još skuplji i oskudniji nego što je to, na primer, u Srbiji, ali kroz zajedničke, regionalne inicijative mogu da se privuku investicije i obezbede veći izvori finansiranja”, zaključila je Đedović.

Preduzeća koja se bave drumskim prevozom tereta i uslugama preseljenja
Naziv preduzeća	Ukupni prihodi u 2021. godini (u dinarima)
CENTROSINERGIJA DOO BEOGRAD (NOVI BEOGRAD)	43.332.833.000
DELTA TRANSPORTNI SISTEM – D.T.S. DOO	5.780.950.000
BRAĆA CRNOMARKOVIĆ D.O.O. STARI BANOVCI	3.684.889.000
MILŠPED AML DOO, BEOGRAD	3.598.344.000
DOO M & B TRANS NOVI SLANKAMEN	2.778.291.000
NAFTAGAS – Transport d.o.o. Novi Sad	2.770.540.000
MILETIĆ-KOMERC DOO ŠALUDOVAC, PARAĆIN	2.506.758.000
DP-ZALIV PREVOZNO TRGOVINSKO DOO CRVENKA	2.243.051.000
REBUS PLUS DOO	2.197.235.000
DOO DUNIS FUTOG	2.168.778.000

Preduzeća koja se bave železničkim prevozom tereta
Naziv preduzeća	Ukupni prihodi u 2021. godini (u dinarima)
Srbija Kargo a.d.	9.283.755.000
TRANS CARGO LOGISTIC DOO BEOGRAD	3.522.736.000
STANDARD LOGISTIC DOO NOVI BEOGRAD	1.904.562.000
EUROLOGSYSTEM DOO BEOGRAD	1.172.178.000
KOMBINOVANI PREVOZ DOO	1.011.091.000
TRANSAGENT OPERATOR DOO BEOGRAD	439.096.000
S RAIL DOO	373.307.000
DESPOTIJA d.o.o. Beograd	302.727.000
SEL doo	301.079.000
LOKOTRANS	193.135.000

Melita Rozman Dacar, predsednica poslovodstva Slovenskih železnica Tovorni promet d.o.o. za naš portal je navela da je cela logistika sada veliki izazov i da je povezivanje regiona i ulaganje u infrastrukturu ključno.

“Moramo da shvatimo da su za nas ključni kupci i njihove potrebe. Tokovi robe se menjaju, a mi na to moramo da budemo pripremljeni. Na jednoj strani imamo vojnu krizu koja je došla, dok su na drugoj strani postojeći kupci za koje moramo da se pobrinemo. I sve ostale vrste transporta, ne samo železnice, imaju probleme”, istakla je Rozman Dacar u razgovoru za Biznis.rs.

Naša sagovornica kaže da su zahvalni svim državama koje rade na infrastrukturi, ali da je glavni problem to što su države premalo povezane. Ona smatra da su ključna rešenja povezivanje regija, pojednostavljeni procesi na granicama i zajedničko rešavanje problema.

Željko Tadić, direktor Sektora za saobraćaj i transport u Srbija kargo istakao je na panelu „Infrastruktura: mreža za novi lanac snabdevanja“ da je država prepoznala da je rekonstrukcija železničkih pravaca bitna, kako za stanovništvo, tako i za privredu i kompletan međunarodni tranzit, Ipak, kako je naglasio, kapaciteti su ograničeni, a problemi sa kojima se suočava železnički transport brojni.

“Carinske procedure i inspekcijski pregledi moraju da prate tokove roba. Granični prelazi moraju da budu otvoreni 24 sata. Kakav je to problem na Šidu, pa se fitosanitarni pregled ne radi vikendom, već samo radnim danima do 15 časova, što znači da voz koji zakasni i dođe na granicu u 16 sati do ponedeljka ne može da uđe u Srbiju”, podvukao je Tadić.

Kada je reč o carinskim procedurama, on je rekao da mi imamo informacioni carinski sistem koji je potpuno automatizovan, ali da se “fizička” dokumentacija i dalje podnosi carinskom organu prilikom ulaska voza u zemlju, što dodatno komplikuje i zadržava voz po tri-četiri sata.

“Koliko košta jedna lokomotiva koja stoji sat vremena, a koliko voz koji čeka i mašinovođa, kojih nema na tržištu. Ogroman problem svih prevoznika je starosna struktura izvršilaca – od mašinovođa, poslovođa, pregledača kola… Prosek starosti tih zaposlenih je preko 50 godina i kao što je slučaj i sa vozačima kamiona, vrlo brzo ćemo se suočiti sa apsolutnim nedostatkom radne snage”, zaključio je Tadić.