Građani Srbije kupuju najskuplje gorivo u regionu

Za vozače u Srbiji proteklih meseci petak je veoma značajan dan, jer tada sa nestrpljenjem čekaju da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objavi kolike su maksimalne cene goriva na benzinskim pumpama za narednih sedam dana. Trenutno, prema objavi od 14. oktobra, za litar benzina treba izdvojiti 180 dinara, dok evro dizel košta 220 dinara, i ove cene Srbiju stavljaju na vrh lestvice u regionu.

„Kada se porede naše sa cenama u drugim zemljama, treba voditi računa o tome da su u cenama sadržane i državne dažbine. U Srbiji 43 odsto maloprodajne cene dizela i oko 48 odsto cene benzina čine akcize i ostale pripadajuće takse, uključujući i PDV“, kaže za Biznis.rs generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović i dodaje da bi cene bile drugačije kada bi se iz njih izbacile dažbine koje sleduju državi.

„Na primer, kada bi se na naše kompanijske cene primenile severnomakedonske ili bosanske dažbine mi bismo imali najjeftinije gorivo. Mere država za ublažavanje efekata energetske krize se veoma razlikuju, pa je tako recimo Crna Gora umanjila akcize za 50 odsto, dok su one kod nas niže za 10 odsto od nominalnih iznosa“, objašnjava naš sagovornik.

Mićović kaže da se različite formule kojima se određuje maksimalna cena goriva primenjuju proteklih meseci ne samo u Srbiji, već i u zemljama regiona – Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, Severnoj Makedoniji, i ističe da u svim tim formulama centralno mesto ne zauzima cena nafte, već referentna berzanska cena benzina i nafte na regionalnom tržištu.

„Najbolji način kreiranja cena je na slobodnom tržištu. Zakon prepoznaje i privremene mere u koje spada i regulacija cena, ali samo kao privremene, a kod nas se administriranje cena odužilo na period od osam meseci. Ove mere mogu samo privremeno da ublaže efekte energetske krize, a ako se primenjuju na duži rok mogu dovesti i do negativnih efekata, što se kod nas već i dogodilo. Posle uvođenja mera tržište naftnih derivata se značajno promenilo. To nije posledica rezultata poslovanja kompanija, već administrativnih mera. Dugoročno posmatrano, administrativnim merama uspostavljeni tržišni udeli mogu da nam se vrate kao bumerang i da izazovu poremećaj u snabdevanju, zato ne bi bilo dobro da se ova situacija prolongira“, objašnjava Mićović.

Uredba o ograničenju cena naftnih derivata na snazi je do 31. oktobra, a do tada ćemo saznati da li će ona opet biti produžena ili će cene regulisati zakoni tržišta. Vozačima bi svakako odgovaralo da se cene goriva smire, pa i da se smanje.

„Kada se mere ukinu, tržište će funkcionisati kao i ranije, ono će određivati cene u skladu sa uslovima na regionalnom i nacionalnom tržištu. Ne verujem da će doći do erupcije cena naviše, ali ni naniže, trebaće vremena da prorade tržišni mehanizmi, ipak je osam meseci dug period“, smatra Mićović.

Rekordni kurs dolara poremetio cene goriva proteklih sedmica

Cene goriva na srpskom tržištu određuje država na osnovu Pravilnika o obračunu prosečne veleprodajne cene derivata nafte EVRO DIZEL i EVRO PREMIJUM BMB 95, i Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte.

„U Pravilniku se cena određuje na osnovu promena referentnih cena benzina i dizela na regionalnom tržištu, i u toj formuli se nalaze i uticaj promene zavisnih troškova uvoza i i kurs dolara. Kada se svi ti parametri unesu, to su cene koje su maksimalno dozvoljene na našem tržištu, i one ne zavise direktno od države ni od nas. Postoji i jedan korektivni faktor koji se utvrđuje na osnovu poverljivih podataka koje dostavljaju naftne kompanije, iz koga Ministarstvo rudarstva i energetike procenjuje da li je došlo do promene zavisnih troškova. Najveće promene proteklih sedmica izazvale su kotizacije benzina i dizela na svetskom tržištu i kurs dolara koji je dostigao rekordnu vrednost“, kaže Tomislav Mićović.