Hoće li uspeti poslednja aukcija državnih obveznica u ovoj godini?

U utorak, 5. decembra, investitorima će biti ponuđena druga ovogodišnja tranša „expo obveznica“, što će ujedno biti poslednje zaduživanje države preko aukcije Uprave za javni dug u 2023. godini. Pitanje je, međutim, da li će interesovanje investitora pogurati tražnju za ovom hartijom, koja je na prethodnoj aukciji bila čak pet puta veća od planiranog obima prodaje.

„Expo obveznice“ su najmađe dužničke hartije države u ponudi, a emitovane su pošto je Vlada Srbije 28. septembra odlučila da na taj način dođe do dela novca za finansiranje projekata u okviru priprema za izložbu EXPO 27.

Prva aukcija „expo obveznica“ ročnosti osam godina, održana 24. oktobra, obezbedila je gotovo trostruko više novca za budžet nego što je planirano – umesto planiranih sedam milijardi, prikupljeno je 19,19 milijardi dinara, uz „primetno učešće stranih investitora“, kako je stajalo u saopštenju Uprave za javni dug.

Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da je država dobro prošla na prethodnoj aukciji.

„Ove osmogodišnje obveznice su nosile prinos od 6,39 odsto, što je srodno prinosu na evroobveznice na ino tržištu, a to samo po sebi pokazuje da je država napravila dobar posao. Faktički, kupci ovih obveznica su se kladili da će stabilnost kursa dinara koja traje pet-šest godina biti održana makar do 2031. godine, što je prilično optimističan stav i u velikoj meri zasnovan na njegovoj stabilnosti u bliskoj prošlosti“, objašnjava Gujaničić.

Na naše pitanje da li i na poslednjoj aukciji u ovoj godini treba očekivati veliko interesovanje investitora za tu hartiju, pošto je u oktobru tražnja bila čak pet puta viša od ponude i dostigla gotovo 35 milijardi dinara, Gujaničić naglašava da je to teško predvideti.

„Na aukcijama redovno učestvuje u najboljem slučaju 20 do 30 investitora, ali je izvesno da nakon dobrog ishoda prve aukcije država neće podvući crtu iznad postignutog prinosa“, kaže naš sagovornik.

Ne očekuje da će poslednja ponuda obveznica u 2023. privući veće interesovanje građana, s obzirom na to da su na ovakvim aukcijama glavni igrači – profesionalci.

„Našem dužničkom tržištu u potpunosti dominira domaći bankarski sektor sa svojim klijentima koji su mahom strani fondovi, i to nije specifičnost samo ove aukcije. Domaća pravna, a naročito fizička lica, su tek ikebana na domaćem primarnom tržištu i to je posledica generalno slabog domaćeg finansijskog tržišta a posebno sekundardnog tržišta i niske finansijske pismenosti stanovništva“, rekao nam je Gujaničić.

Ove godine država je bila aktivna na domaćem, ali i na stranom tržištu hartija od vrednosti, a najveća transakcija obavljena je u januaru kada su emitovane evroobveznice denominovane u dolarima ročnosti pet i deset godina, pri čemu je prikupljeno 1,75 milijardi dolara, a ukupna tražnja investitora iznosila je 11 milijardi dolara.

U isto vreme urađen je i hedžing, pa su tako obveznice ročnosti pet godina emitovane u iznosu od 750 miliona dolara po kuponskoj stopi od 6,25 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima koja, nakon realizacije hedžing transakcije, iznosi šestomesečni euribor uvećan za 2,9 odsto.

Obveznice ročnosti deset godina emitovane su u iznosu od milijardu dolara po kuponskoj stopi od 6,50 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima koja je jednaka šestomesečnom euriboru uvećanom za 3,1 odsto.

Ukratko, sumirajući godinu za nama i odgovarajući na pitanje ko je bolje prošao na tržištu obveznica – kupci ili država koja se tako zaduživala, Gujaničić ukazuje da je država usled generalno visokog nivoa kamata u svetu morala da se zadužuje po stopama koje prevazilaze očekivane stope privrednog rasta na srednji rok, što je samo po sebi negativno.

„Nije, međutim, bilo previše izbora jer su se morale servisirati ranije preuzete obaveze, a pravi problem bi mogao nastati ako se ovo vreme visokih kamata produži, jer bi takav ambijent drastično opteretio javne finansije“, upozorava glavni broker Momentum Securities u izjavi za Biznis.rs.

Podsetimo, inače, da je Fiskalni savet ukazao da će država u 2024. godini morati da se zaduži za oko 6,5 milijardi evra, od čega je 1,7 milijardi evra za finansiranje budžetskog deficita i 4,8 milijardi za refinansiranje starog duga koji dospeva na naplatu.