U budžetu za 2023. godinu planirano zaduženje putem evroobveznica od oko 2,5 milijarde evra

Vlada imenovala radnu grupu – da li je pravo vreme za zaduživanje kroz zelene i održive obveznice?

BerzaInvesticijeIzdvajamoSrbija

19.9.2023 08:01 Autor: Milica Rilak 5

Vlada imenovala radnu grupu – da li je pravo vreme za zaduživanje kroz zelene i održive obveznice? Vlada imenovala radnu grupu – da li je pravo vreme za zaduživanje kroz zelene i održive obveznice?
Pre tačno dve godine Srbija je prvi put emitovala „zelenu obveznicu“, i to u vrednosti od milijardu evra, pod izuzetno povoljnim uslovima – sa... Vlada imenovala radnu grupu – da li je pravo vreme za zaduživanje kroz zelene i održive obveznice?

Pre tačno dve godine Srbija je prvi put emitovala „zelenu obveznicu“, i to u vrednosti od milijardu evra, pod izuzetno povoljnim uslovima – sa kuponskom stopom od jedan i stopom prinosa od 1,26 odsto, a ročnosti sedam godina.

Možemo, međutim, samo da se sećamo tog za nas „najidealnijeg trenutka na globalnom tržištu kapitala“ – jer ta ista obveznica na sekundarnom tržištu danas nosi prinos od šest odsto, ističe za Biznis.rs glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić.

Vlada Srbije je, kako je objavljeno u Službenom glasniku, obrazovala Međuresornu radnu grupu za pripremu, izradu i sprovođenje okvirnog dokumenta za izdavanje zelenih i održivih socijalnih obveznica Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu.

Zadatak te radne grupe je da obezbedi sve neophodne informacije i dokumentaciju za izradu okvirnog dokumenta za potrebe izdavanja zelenih i održivih socijalnih obveznica na međunarodnom finansijskom tržištu, zatim efikasnu saradnju sa savetnicima u postupku izrade okvirnog dokumenta, kao i da izvrši ocenu i selekciju projekata koji će se finansirati od sredstava iz emisije zelenih i održivih socijalnih obveznica i upravlja sredstvima emisije.

Jednom godišnje treba da izvesti Vladu Srbije i investitore o sprovođenju i korišćenju sredstava nakon emisije zelenih i održivih socijalnih obveznica na međunarodnom finansijskom tržištu.

Pitanje je koliko će posla ova međuresorna grupa imati do kraja godine – a treba imati na umu i da su se okolnosti na tržištu duga toliko promenile od 2021. da je, posmatrano iz ugla cene zaduživanja, maltene svejedno da li ćemo emitovati „zelenu“, „socijalnu“ ili „običnu“ obveznicu.

Image by Freepik

Gujaničić u razgovoru za Biznis.rs podseća da je vreme pre rata u Ukrajini bilo i period niskih kamata i obilja likvidnosti.

„To je bio period kada su manje ili veće šanse na tržištu imali svi projekti – bilo da je u pitanju startap prilično sumnjivih potencijala ili nekakva ‘tematska’ obveznica neke zemlje u razvoju. To je kao kućni budžet kada ima obilja prihoda, pa se nakupuje za po kući i šta treba i ne treba. Sada su investitori mnogo oprezniji i zahtevaju mnogo veće prinose, što na kraju krajeva pokazuju i domaće državne obveznice koje se kotiraju na sekundarnom tržištu. Ne možemo reći da su se ovdašnje javne finansije toliko promenile, ali globalni okvir itekako jeste i to treba imati na umu kod planiranja bilo kakve nove emisije“, istakao je Nenad Gujaničić.

Podsetimo da država od 2021. nije „posezala“ za emisijom zelenih obveznica, ali i da je početkom ove godine emitovala dve emisije evroobveznica u dolarima, ročnosti pet i 10 godina i ukupne vrednosti 1,75 milijardi dolara, koje je putem hedžinga odmah konvertovala u zaduženje u evru.

Šta su zelene, a šta socijalne i održive obveznice?

Zelene obveznice su finansijski instrument koji služi za finansiranje projekata čiji je cilj ublažavanje klimatskih promena i ekološka održivost. Prema saopštenjima Ministarstva finansija, novac prikupljen izdavanjem evroobveznice 2021. godine služi za finansiranje projekta „Čista Srbija“, ulaganja u modernizaciju železničkog saobraćaja, izgradnju metroa u Beogradu i druge projekte koji spadaju u okvir „Zelene agende“.

Socijalne obveznice emituju se radi prikupljanja sredstava za finansiranje društvenih ciljeva, poput izgradnje socijanih stanova ili, kao što je to učinila Evropska komisija emisijom od 17 milijardi evra u oktobru 2020. godine – za projekte očuvanja radnih mesta tokom pandemije.

Treća kategorija su održive obveznice, namenjene finansiranju održivih projekata u najširem smislu. Prema podacima Svetske banke, do kraja prošle godine na globalnom nivou, vrednost emitovanih zelenih, socijalnih i održivih obveznica (GSS) dostigla je 3,8 biliona dolara, od kojih zelene obveznice učestvuju sa 64 odsto.

Kada je reč o budžetu i rebalansu za 2023. godinu, planirano је zaduženje putem evroobveznica za ukupno oko 2,5 milijarde evra – ali samo ukoliko bude potrebe za tim. Da li i za koliko Vlada planira da se zaduži u 2024. godini putem evroobveznica, zelenih i socijalnih obveznica znaće se kada bude objavljen predlog budžeta za narednu godinu.

U martu je, inače, Svetska banka odobrila zajam u iznosu od 27,7 miliona evra (protivvrednost od 30 miliona dolara) za podršku Srbiji u njenim nastojanjima da produbi i dodatno razvije svoje tržište kapitala kroz projekat „Podsticanje dugoročnog finansiranja kroz razvoj tržišta kapitala“.

„Diversifikovani izvori i instrumenti finansiranja, zajedno sa produbljenim finansijskim sektorom, od presudnog su značaja za dugoročni, održiv privredni rast Srbije“, poručio je tim povodom u saopštenju Nikola Pontara, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Prema njegovim rečima, ovim zajmom pomoći će se Vladi Srbije da realizuje svoju Strategiju za razvoj tržišta kapitala kroz jačanje relevantnih institucija tržišta kapitala i podsticanje pravnih lica da emituju obveznice, uključujući i zelene i tematske.

  • SHALIMAR

    19.9.2023 #1 Author

    I ovako smo prezaduzeni,ovo nam sada nije potrebno…

    Odgovori

    • Lelica

      23.9.2023 #2 Author

      Potrebno je samo da se izmisli jos nesto da se uzmu pare.

      Odgovori

  • Operacija uspela pacijent umro

    20.9.2023 #3 Author

    Baš reformski potez.Nikad viđeno,po prvi put u novijoj istoriji Srbije

    Odgovori

  • AJA

    20.9.2023 #4 Author

    Samo nam ovo treba na sva zaduzenja

    Odgovori

  • SENSEI

    20.9.2023 #5 Author

    Bitno je da radna grupa zna gde da preusmere troškovi

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.