Vlada imenovala radnu grupu – da li je pravo vreme za zaduživanje kroz zelene i održive obveznice?

Pre tačno dve godine Srbija je prvi put emitovala „zelenu obveznicu“, i to u vrednosti od milijardu evra, pod izuzetno povoljnim uslovima – sa kuponskom stopom od jedan i stopom prinosa od 1,26 odsto, a ročnosti sedam godina.

Možemo, međutim, samo da se sećamo tog za nas „najidealnijeg trenutka na globalnom tržištu kapitala“ – jer ta ista obveznica na sekundarnom tržištu danas nosi prinos od šest odsto, ističe za Biznis.rs glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić.

Vlada Srbije je, kako je objavljeno u Službenom glasniku, obrazovala Međuresornu radnu grupu za pripremu, izradu i sprovođenje okvirnog dokumenta za izdavanje zelenih i održivih socijalnih obveznica Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu.

Zadatak te radne grupe je da obezbedi sve neophodne informacije i dokumentaciju za izradu okvirnog dokumenta za potrebe izdavanja zelenih i održivih socijalnih obveznica na međunarodnom finansijskom tržištu, zatim efikasnu saradnju sa savetnicima u postupku izrade okvirnog dokumenta, kao i da izvrši ocenu i selekciju projekata koji će se finansirati od sredstava iz emisije zelenih i održivih socijalnih obveznica i upravlja sredstvima emisije.

Jednom godišnje treba da izvesti Vladu Srbije i investitore o sprovođenju i korišćenju sredstava nakon emisije zelenih i održivih socijalnih obveznica na međunarodnom finansijskom tržištu.

Pitanje je koliko će posla ova međuresorna grupa imati do kraja godine – a treba imati na umu i da su se okolnosti na tržištu duga toliko promenile od 2021. da je, posmatrano iz ugla cene zaduživanja, maltene svejedno da li ćemo emitovati „zelenu“, „socijalnu“ ili „običnu“ obveznicu.

Gujaničić u razgovoru za Biznis.rs podseća da je vreme pre rata u Ukrajini bilo i period niskih kamata i obilja likvidnosti.

„To je bio period kada su manje ili veće šanse na tržištu imali svi projekti – bilo da je u pitanju startap prilično sumnjivih potencijala ili nekakva ‘tematska’ obveznica neke zemlje u razvoju. To je kao kućni budžet kada ima obilja prihoda, pa se nakupuje za po kući i šta treba i ne treba. Sada su investitori mnogo oprezniji i zahtevaju mnogo veće prinose, što na kraju krajeva pokazuju i domaće državne obveznice koje se kotiraju na sekundarnom tržištu. Ne možemo reći da su se ovdašnje javne finansije toliko promenile, ali globalni okvir itekako jeste i to treba imati na umu kod planiranja bilo kakve nove emisije“, istakao je Nenad Gujaničić.

Podsetimo da država od 2021. nije „posezala“ za emisijom zelenih obveznica, ali i da je početkom ove godine emitovala dve emisije evroobveznica u dolarima, ročnosti pet i 10 godina i ukupne vrednosti 1,75 milijardi dolara, koje je putem hedžinga odmah konvertovala u zaduženje u evru.

Kada je reč o budžetu i rebalansu za 2023. godinu, planirano је zaduženje putem evroobveznica za ukupno oko 2,5 milijarde evra – ali samo ukoliko bude potrebe za tim. Da li i za koliko Vlada planira da se zaduži u 2024. godini putem evroobveznica, zelenih i socijalnih obveznica znaće se kada bude objavljen predlog budžeta za narednu godinu.

U martu je, inače, Svetska banka odobrila zajam u iznosu od 27,7 miliona evra (protivvrednost od 30 miliona dolara) za podršku Srbiji u njenim nastojanjima da produbi i dodatno razvije svoje tržište kapitala kroz projekat „Podsticanje dugoročnog finansiranja kroz razvoj tržišta kapitala“.

„Diversifikovani izvori i instrumenti finansiranja, zajedno sa produbljenim finansijskim sektorom, od presudnog su značaja za dugoročni, održiv privredni rast Srbije“, poručio je tim povodom u saopštenju Nikola Pontara, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Prema njegovim rečima, ovim zajmom pomoći će se Vladi Srbije da realizuje svoju Strategiju za razvoj tržišta kapitala kroz jačanje relevantnih institucija tržišta kapitala i podsticanje pravnih lica da emituju obveznice, uključujući i zelene i tematske.