Hoće li virtuelni događaji izbrisati potrebu za održavanjem sajmova?

Većina stručnjaka smatra da su se sajmovi, konferencije i sastanci uživo gotovo vratili na nivo iz 2019. godine, uz tendenciju da ove godine zabeleže i bolje rezultate. Ipak, ima i onih koji misle da posle pandemije korona virusa ništa više neće biti isto, jer su mnogi prešli na hibridni model rada dok se neke kompanije u potpunosti oslanjaju na online sistem komunikacije.

Tokom 2020. i 2021. godine otkazan je ili odložen veliki broj sajmova, iz objektivnih razloga. To se jednim delom preslikalo i na 2022. godinu, kada su ljudi polako počeli da se vraćaju „u normalu“. Direktorka Beogradskog sajma Danka Selić potvrdila je za Biznis.rs da se poslovni skupovi vraćaju što je, kako kaže, dobra vest i za Beogradski sajam, ali i za sajamsku industriju u celini.

„Sve je veći i broj sasvim novih interesenata za sajamsku ‘tehnologiju’ promocije proizvoda, roba i usluga. Sve post-Covid sajamske manifestacije koje smo organizovali, bilo kao naše ili kao ključna logistička podrška, i od izlagača i od poslovnih partnera ocenjene su visokom ocenom. Neke od bitnih specifičnosti industrije kojoj funkcionalno pripadamo su direktno komuniciranje, relativna masovnost i internacionalizam“, kaže naša sagovornica.

Direktorka Beogradskog sajma objasnila je da je sajamska industrija jedan od najefikasnijih punjača državnog budžeta. Takođe, navela je da su tokom pandemije mnogi, pa i najveći i najbogatiji sajmovi, pokušali da se spasu prebacivanjem sajamskog sadržaja na virtuelne i online platforme, ali da nije poznat nijedan kome je to priznato kao uspeh, niti koji je u toj nameri ustrajao.

„Pokazalo se da je čak i otkazivanje ili odlaganje nekih tradicionalnih sajamskih manifestacija u post-Covid vremenu bilo uslovljeno neuspelim pokušajem sa online prezentacijama ili neprihvatanjem takve neorganske transformacije. Sajamska industrija, koja u ovom gotovo neizmenjenom formatu kakav se obično podrazumeva i kakav postoji već duže od pola milenijuma, ima realne šanse da opstane još relativno dugo i neće nestati tako što će se pretopiti u neke digitalne, hibridne, virtuelne ili metaverse formate“, ocenjuje Selić.

Dodaje i da će se novi formati razvijati kao autonomna činjenica i pojava, različita od klasične sajamske organizacije i promocije, iako im ciljevi suštinski mogu biti isti.

„Moguće je da se jedna ili druga opcija međusobno ispomažu kao pomoćno sredstvo ili dodatni tehničko-tehnološki i organizacioni bonus, ali neće nikada postati jedno. Te dve kategorije imaće sasvim drugačije sadržaje i najmanje jedna se neće ni zvati niti imati pridev ‘sajamski’. Za Sajam to znači maksimalno prihvatanje tehnoloških dostignuća, ali kao civilizacijskih tekovina i benefita, a ne kao nečega što će poništiti samu suštinu delatnosti“, smatra Selić.

Na sajtu Beogradskog sajma može se videti da je od ovog trenutka do kraja godine zakazano 25 sajmova, dok na sajtu Novosadskog sajma stoji da se ovog proleća održava pet događaja, a na jesen još šest.

Sajam zapošljavanja NSZ u oba formata

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) često organizuje sajmove zapošljavanja i učestvuje na sajamskim manifestacijama u organizaciji socijalnih partnera iz oblasti obrazovanja, privrede, preduzetništva, nauke, kulture i slično.

„Sajmovi i dalje predstavljaju jednu od najvažnijih mera aktivne politike zapošljavanja, s obzirom na ulogu NSZ u informisanju i obaveštavanju tražilaca zaposlenja o potrebama na tržištu rada. Sajmove zapošljavanja organizujemo u neposrednom kontaktu, kao i putem virtuelne platforme“, ističu naši sagovornici iz NSZ.

Dodaju da je na virtuelnom sajmu zapošljavanja 2021. godine učestvovala 71 kompanija i 5.021 tražilac zaposlenja sa evidencije NSZ.

„Imajući u vidu dobre efekte održanog sajma, u toku je priprema elementa platforme za realizaciju virtuelnih sajmova zapošljavanja, koja bi bila u vlasništvu NSZ. Putem odgovarajuće platforme nastavićemo da realizujemo i redovne sajmove zapošljavanja u neposrednom okruženju, koji su izuzetno dinamični i efektivni na svoj način“, istakli su iz NSZ i konstatovali da se konferencije i manifestacije iz oblasti zapošljavanja održavaju u oba formata, u zavisnosti od ostalih okolnosti i ciljnih grupa.

Specijalizovani sajmovi imaju sigurnu budućnost

Vlasnik i direktor kompanije MikroElektronika Nebojša Matić smatra da danas na sajmovima ima daleko manje ljudi, a da je video-poziv „ušao na velika vrata i neće izaći“.

„Ne kažem da će nestati sajmovi, ali će postojati uglavnom oni specijalizovani. Video-pozivi su veoma zastupljeni, a pre svega jako efikasni. Danas možemo da imamo i grupne video pozive. Pojavili su se alati koji ranije nisu postojali, tako da će sajmovi i bilo kakva okupljanja uživo biti u silaznoj putanji u budućnosti, jer su ljudi videli da ne moraju da plate putovanja da bi prezentovali svoje proizvode i usluge ljudima koji nisu fizički prisutni“, smatra Matić.

On je naglasio da će sajmovi nastaviti da postoje, ali više kao B2B (Business-to-Business), a manje kao B2C (Business-to-Consumer) model, te da će ljudi više da se informišu kroz podkaste, portale, seminare, vebinare, dok će ređe ići na sajam, kao što je to bio slučaj pre pandemije.

„Poslovna putovanja su se jako smanjila. Oko dve godine skoro da niko nigde nije ni putovao, a kada se izađe iz nekog ustaljenog modela rada onda nije lako vratiti se. Takođe, ljudi su videli da su nastavili da posluju pozitivno i bez putovanja, bez tih troškova, a firme uvek gledaju kako da neki trošak ukinu, kako bi bile profitabilnije. Biće uspešni sajmovi poput automobilskih, a tamo gde ne postoji potreba da se proizvod uživo vidi i dodirne ne verujem da će ti sajmovi opstati, niti biti profitabilni kao ranije“, predviđa Matić.

Neophodni edukacija i dalja digitalizacija

Kongresna industrija u Srbiji, prema oceni Nemanje Dimića iz agencije BIT events, počinje polako da se menja nabolje, ali on smatra da treba još mnogo toga da se uči.

„Za početak nama nedostaje stručni kadar i bolja infrastruktura, jer nemamo mnogo sala koje mogu da prime veliki kapacitet ljudi i samim tim smo ograničeni na organizaciju manjih događaja. Dodatno, Srbiji nedostaje edukacija na temu organizacije događaja. I dalje se u velikoj meri držimo neke ustaljene forme, ali ono što me raduje je da smo počeli da se pomeramo sa jedne tačke, te da se na fakultetima sve više obrađuju ovakve teme. Zato verujem da ćemo za nekoliko godina imati veliki broj stručnjaka iz ove oblasti“, smatra Dimić.

Iz Nacionalne služba za zapošljavanje naglasili su da, iako rade na modernizaciji i digitalizaciji svojih usluga ka privredi i ostalim korisnicima usluga, neposredni kontakti sa korisnicima usluga i dalje ostaju primaran vid saradnje i komunikacije. Pored sajmova zapošljavanja koje organizuju širom Srbije, naveli su da imaju i čitav niz foruma poslodavaca, neposrednih sastanaka, koji uključuju i ostale socijalne partnere, a u zavisnosti od njihovih specifičnih potreba i zahteva.

Takođe, predstavnici NSZ imaju neposredno učešće na svim manifestacijama koje u svojim okvirima sadrže i tematiku tržišta rada i zapošljavanja, kao i na obukama koje imaju za cilj unapređenje kompetencija zaposlenih u oblasti zapošljavanja i komunikacijskih veština.

Direktorka Beogradskog sajma naglasila je da je organizacija događaja, za šta su sajmovi očigledan primer, izrazito multidisciplinarna stvar. Zahteva, kako kaže, trajno i kontinuirano analiziranje vlastitih postupaka i učinka, ali i uvid u efekte, presedane i primere dobre prakse iz iskustava sličnih, ili još bolje – konkurentskih slučajeva.

„Međutim, i samo nagoveštaj neizvesnosti i nepredvidivosti su najveći neprijatelji i najveći izazovi za sajamsku industriju. Radi se o delatnosti i konceptu koji zahteva dugotrajnu i sveobuhvatnu pripremu, pa samim tim i stabilne i predvidive uslove rada. A takvi uslovi mogući su samo ako su stabilni i svi drugi privredni, državni ili društveni parametri – uspešna privreda, stabilno tržište, saobraćajna infrastruktura, socijala, svi oblici javnog života, kulturni, sportski, turistički segment. Utoliko pre je anticipacija posledica privrednih i društvenih kretanja u ovoj delatnosti od većeg značaja nego u nekim drugim privrednim sektorima“, objašnjava Danka Selić.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Poslovni ljudi sve češće putuju sa turističkim agencijama