I ove godine bespovratna sredstva od 10.000 evra za kupovinu seoske kuće

Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je novi javni konkurs za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Maksimalni iznos sredstava na koja mogu da računaju zainteresovani građani je 1.200.000 dinara.

Uslovi učešća na konkursu nisu se menjali u odnosu na prethodne godine. I u 2024. pravo da konkurišu imaju pojedinci, samohrani roditelji, bračni parovi i vanbračni partneri, svi oni koji na dan podnošenja prijave ispunjavaju sve propisane uslove, kojih ima 12.

Neki od uslova su da su podnosioci zahteva državljani Srbije, da su punoletni, da nemaju navršenih 45 godina, da nisu upisani u nadležnoj službi katastra nepokretnosti odnosno da nisu vanknjižni vlasnici ili suvlasnici nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije, izuzev poljoprivrednog zemljišta.

Takođe, uslovi za buduće vlasnike seoskih kuća su i da nisu otuđili nepokretnost u prethodnih pet godina od dana objavljivanja javnog konkursa, kao i da nisu stekli nepokretnosti u prethodnih pet godina izuzev poljoprivrednog zemljišta, da nemaju neizmirenih, dospelih obaveza na računima javnih prihoda, kao i da nisu sa prodavcem nepokretnosti u srodstvu.

Kada je reč o uslovima koje treba da ispunjava nekretnina, između ostalog neophodno je da postoje mogućnosti za život i stanovanje, kao i da se ne nalazi u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Objekat mora biti upisan u katastar nepokretnosti na ime prodavca, kao porodična stambena zgrada, bez tereta. Ne sme biti predmet sudskog spora, dok vrednost treba da bude u granicama njene vrednosti na tržištu nepokretnosti.

Tržišnu vrednost seoske kuće sa okućnicom utvrdiće jedinica lokalne samouprave samostalno, ili u saradnji sa nadležnim poreskim organom, nadležnim organom za geodetske poslove ili angažovanjem licenciranih procenitelja o trošku jedinice lokalne samouprave, navodi se u objavljenom konkursu.

Dodeljena bespovratna sredstva biće preneta jedinici lokalne samouprave nakon zaključenja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava koji zaključuju Ministarstvo, jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi seoska kuća sa okućnicom i podnosilac prijave kome su rešenjem ministra odobrena bespovratna sredstva.

Rok za podnošenje prijava teče od narednog dana od dana objavljivanja javnog konkursa do utroška budžetskih sredstava predviđenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2024. godine.

O dodeli sredstava odlučuje komisija.

Nijedan kupac nije odustao

Agroekonomista i jedan od članova komisije za dodelu bespovratnih sredsatava za kupovinu seoskih kuća Milan Prostran u razgovoru za Biznis.rs kaže da je do sada uz pomoć programa kupljeno 2.650 kuća i useljeno oko 11.000 ljudi od toga 5.000 dece u protekle dve godine.

“Svake godine se rebalansom budžeta poveća iznos koji se daje, krajem prošle gdoine ostalo je još nekoliko kuća koje su ispunjavale uslove, ali nije bilo više novca. Vlada veliko interesovanje za kupovinu ovih kuća”, navodi Prostran.

Da bi se puni efekti ovog programa videli, prema proceni našeg sagovornika, trebalo bi da traje još najmanje 10 do 15 godina.

Kada je reč o delovima Srbije gde ima najviše zainteresovanih, kuće se najčešće kupuju u Vojvodini, pre svega zbog razvijenije infrastrukture.

“Većina sela u Vojvodini je na udaljenosti do 20 kilometara od gradova, ima puteva, vodovodnih mreža, interneta, što je važno za novi početak. Ali ceo program je raširen na čitavu teritoriju zemlje. Ima kupljenih kuća i u opštinama Dimitrovrgrad, Pirot, Vranje, Merošina, kao i na zapadu Srbije”, kaže Prostran.

On dodaje da je obišao neka od tih sela gde su ljudi koji su konkurisali kupili kuće.

“Svi su uglavnom zadovoljni. Većina ima decu, žele da ostanu na selu. Tu dominira seoski živalj, ali je programom ostavljeno oko 30 odsto za ljude koji žive u gradovima. Ima i ljudi iz Beograda i drugih gradova koji žele da se presele na selo. A zazlozi su brojni, od zdravije sredine, bavljnja organskom proizvodnjom, do toga da je ljudima potreban krov nad glavom”, navodi naš sagovornik.

Na konkurs se javljaju ljudi raznih obrazovnih profila – intelektualci, IT stručnjaci, profesori, ali najviše zanatlije.

“Najbitnije je to da se život na selu polako vraća, i da niko od ljudi koji su konkurisali nije odustao”, zaključuje agroekonomista Milan Prostran.