Intermodalni transport kao pokretač rasta – veliki potencijal, ali i izazovi

Intermodalni kontejnerski saobraćaj, koji podrazumeva prevoz robe kombinovanjem različitih vrsta transporta – železničkog, drumskog i rečnog – bez prekrcavanja same robe, ima sve veći strateški značaj za Srbiju.

Kao zemlja koja se nalazi na raskrsnici glavnih evropskih koridora, Srbija ima izuzetno povoljan geografski položaj da postane regionalno čvorište za distribuciju tereta između centralne i jugoistočne Evrope, Crnog mora i Mediterana. Razvijena mreža intermodalnih terminala omogućila bi brži, jeftiniji i ekološki prihvatljiviji transport robe, čime bi se povećala konkurentnost srpske privrede i privukle strane investicije u logistički sektor.

Razvoj intermodalnog saobraćaja u Srbiji, međutim, u velikoj meri zavisi od infrastrukture i povezanosti železničkih i rečnih terminala, kao i od političke situacije, spolja i iznutra.

Modernizacija pruga, naročito koridora koji povezuju Beograd, Niš, Suboticu i Bar, kao i izgradnja i obnova terminala poput onih u Batajnici, Nišu i Novom Sadu, ključni su preduslovi za povećanje efikasnosti i smanjenje troškova transporta. Pored toga, integracija sa lukama na Dunavu i Savi, kao što su Novi Sad i Smederevo, omogućava Srbiji da se uključi u međunarodne kontejnerske tokove koji vode ka Crnom moru i severnoj Evropi.

Na međunarodnoj konferenciji Cargo Conference Belgrade 2025 koju organizuje Pluton Logistics, sa ovogodišnjom temom “NEXT Stop: Intermodal”, učesnici su istakli da, osim infrastrukturnih ulaganja, razvoj intermodalnog transporta zavisi i od regulatornog okvira, digitalizacije i saradnje javnog i privatnog sektora.

Naglašeno je da je potrebno pojednostaviti carinske procedure, uskladiti domaće propise sa standardima Evropske unije i omogućiti interoperabilnost sistema. Država ima ulogu da kroz podsticaje, javno-privatna partnerstva i koordinaciju sa susednim zemljama stvori uslove za stabilan rast ovog vida transporta. Time bi Srbija ne samo rasteretila drumsku infrastrukturu, već i značajno smanjila emisije CO₂, što je u skladu sa evropskim zelenim ciljevima i politikom održive mobilnosti.

Kičma razvoja Zapadnog Balkana

Evropski intermodalni transport ostao je najvitalniji deo železničkog prevoza. U Evropi je uvećan za pet odsto, a u Srbiji za 11 procenata tokom 2024. godine. U domaćem transportu on je imao 35 odsto udela u ukupnom prevozu robe.

Ljupka Siljanoska, regionalna direktorka međunarodne organizacije Transport Community, napomenula je da intermodalni transport predstavlja „kičmu razvitka celog regiona Zapadnog Balkana“ i da se kroz inicijative harmonizovanja prekograničnih procedura, digitalizaciju birokratije i obnovu infrastrukture, očekuje još veći i značajniji rast u ovoj oblasti.  

Profesor dr Milorad Kilibarda, dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, rekao je da uspešni intermodelni transport zahteva integraciju većeg broja učesnika, lokalno i međudržavno.

„U Srbiji nisu postojali dobri uslovi, ali ohrabrujuće je da su se pojavili privatni prevoznici registrovani za ovakvu vrstu transporta – u ovom trenutku ih je 16 – i oni su već preuzeli 55 odsto udela u intermodalnom prevozu robe, dok 45 odsto drži državna železnica. Ipak, još uvek veliki problem predstavlja nedovoljno razvijena mreža kontejnerskih terminala. Radi se o malo dugotrajnijoj investiciji, pa i privatne kompanije nisu baš spremne da čekaju 7-8 godina na izgradnju i povrat sredstava“, naglasio je profesor Kilibarda.

Prema njegovim rečima, potrebno je napraviti dobar projekat mreže, koji će podrazumevati prostor za kasnije širenje i povezivanje sa drumskom infrastrukturom, kao i rečnom na Dunavu. Odsutno je i razumevanje od strane države, jer su njene stimulativne mere ne samo mnogo manje od evropskih, nego su udaljene i u smislu njihove raznovrsnosti.

„Potencijal za razvoj intermodalnog transporta kod nas je svakako veliki – ali on zavisi i od lokalne, regionalne i svetske politike, odnosno od količine robe koja ulazi u našu zemlju. Linije kojima prolazi ovakav tranpsort kod nas su međunarodne, ali potrebne su investicije u infrastrukuru, pamet i znanje u vidu kvalitetnih inženjera sa Saobraćajnog fakulteta, kao i – strpljenje“, zaključio je dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Profesor dr Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu govorio je o velikim političko-ekonomskim uticajima na globalnoj sceni u relativno kratkom vremenskom periodu.

„Od slobodnog tržišta i sličnih fraza koje smo imali od početka novog milenijuma, u poslednjih nekoliko godina sve se promenilo – od pandemije do energetske krize i rata u Ukrajini pa do pojave multipolarnosti, rata carinskim tarifama i političke krize maltene svuda u svetu. Sve to utiče na logistiku, pogotovo ako tome dodamo i ozbiljne probleme u dedolarizaciji, koje su pokrenule zemlje članice BRICS-a“, navodi Aćimović.  

Prema procenama Svetske banke, zemlje BRICS-a samo će imati sve veći udeo u globalnom BDP-u, mereno paritetom potrošačke moći, dok će uticaj zemalja G7 slabiti. Nastaju takozvani ekonomski polovi.

„Glavni ekonomski pregovarači u takvom multipolarnom globalizmu svakako će biti SAD i Kina, dok će EU u njemu takođe imati svoje mesto, ali sa nižim stopama rasta, uz sve veći rast doprinosa istočnih zemalja – od Bliskog Istoka do zemalja južne Azije“, naglasio je profesor Aćimović.  

Uloga, odnosno pre svega povoljan položaj Zapadnog Balkana, kao raskrsnice nekoliko međunarodnih puteva, uključujući i onaj sve bitniji ka Kaspijskom moru, ne može se dovoljno naglasiti. Ali da bi on bio iskorišćen na najbolji način, potrebno je imati sluha, i sarađivati na državnom i kompanijskom nivou.

„Verujemo da će doći period kada ćemo svedočiti ozbiljnom rastu u celom regionu Zapadnog Balkana. To će svakako zavisiti od efikasnosti logistike u transportu robe i, posledično, privlačenju investicija. Što se pre završe kapitalni infrastrukturni projekti, taj cilj biće bliži“, rekao je Stevica Čarapić, generalni direktor kompanije MSC za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

On naglašava da je, osim modernizovanja infrastrukture, olakšavanje administrativnih procedura na granicama drugi najvažniji preduslov.

„Jako je bitno i da sve zemlje u regionu pojedinačno budu tržišno konkurentne i kompatibilne u pristupu i poslovanju“, poručio je Čarapić.