Izduvni gasovi i katalizatori „na čekanju“ do 2025. godine

Vozači u Srbiji mogu da odahnu – imaće dovoljno vremena da spreme svoje automobile za redovni tehnički pregled, ukoliko njihova vozila imaju problem sa katalizatorom izduvnih gasova ili ovalnošću kočionih diskova. Naime, ova dva propisa najviše muče vozače i bilo je najave da će od 5. jula 2023. godine početi njihova primena, ali je ona opet odložena za dve godine, do 2025.

Ista odluka doneta je i pre dve godine, to jest 2021. Stalno pomeranje roka za ove dve stavke ide u prilog vozačima, ali nikako ne ide u korist bezbednosti u saobraćaju.

Odlaganje pojedinih rešenja, što se dešava već godinama unazad, nije najbolje rešenje, kaže za Biznis.rs predsednik Upravnog odbora Nacionalne asocijacije tehničkih pregleda (NATEP) Vlada Marinković.

„Međutim, problematika bezbednosti vozila i saobraćaja pokrivena je ne samo Pravilnikom o tehničkom pregledu vozila, već i Pravilnikom o podeli vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju u Republici Srbiji, kao i važećim Zakonom o bezbednosti saobraćaja. Trenutni problem je to što se zakon i pravilnici ne menjaju sinhronizovano, te zbog toga pojedini zahtevi i normativi nisu usklađeni, a često se ne mogu menjati jednovremeno. Potrebno je napraviti suštinske promene u regulativi tako da se u Pravilniku o tehničkom pregledu nalazi sve ono što se tiče tehničkih pregleda. Sada to nije slučaj“, objašnjava naš sagovornik.

Donošenje odluke o primeni propisa, pa njeno odlaganje, a zatim ponovno donošenje i odlaganje, deluje pomalo neozbiljno. Marinković kaže da postoji više razloga zašto je to tako.

„Jedan od razloga je taj što se sistem tehničkih pregleda u Republici Srbiji mora pripremiti za primenu novih postupaka ispitivanja što zahteva određeno vreme, obuku kontrolora i njihovo licenciranje, kao i testiranje pojedinih rešenja. Sa druge strane, donosioci odluka moraju mnogo brže da reaguju u implementaciji pojedinih rešenja koja se predlažu od strane merodavnih institucija, ali istovremeno mora da se radi na podizanju opšte svesti svih učesnika u saobraćaju (vozača, radnika na tehničkom pregledu, donosioca propisa, društva u celini) o važnosti bezbednosti vozila i saobraćaja“, ističe Vlada Marinković.

Naš sagovornik kaže da je Pravilnik dovoljno dobar, te da prati preporuke EU iz 2014. godine, ali da se u međuvremenu dosta toga promenilo u uvek dinamičnoj auto-industriji, došle su nove tehnologije, nove direktive, tako da je vremena za usaglašavanje i gubljenje sve manje.

Kada su u pitanju katalizatori, iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopšteno je da će resorno ministarstvo raditi na tome da se podigne tehnička ispravnost vozila u Srbiji.

„Pošto vidimo da primena odredbe kojom se regulišu izduvni gasovi ne ide dovoljnom brzinom Vlada Srbije je donela podsticajne mere, pa se planira da se oko 140.000 vozila koja nemaju katalizator zameni do 2026. godine, što je deo strategije da se do 2030. godine zamene sva stara vozila. Dakle, umesto kažnjavanja biće praktično nagrađivanje novim vozilima, kako bi se zamenili svi automobili sa standardima motora manjim od Euro 3“, rekao je v.d. pomoćnika ministra za drumski saobraćaj.

Vozni park u Srbiji dodatni problem

Problem je i vozni park u Srbiji, čija je prosečna starost 17 godina, te je neophodno neprestano i postepeno unapređivanje normative i regulative u odnosu na uslove koje vozila na tehničkom pregledu moraju da zadovolje.

„Za najstarija vozila promene su irelevantne, jer pravila koja su važila u trenutku proizvodnje se nikada ne menjaju. Institucija tehničkog pregleda vozila je izuzetno važna i svi vozači i vlasnici voznih parkova moraju biti svesni činjenice da se mora posvetiti posebna pažnja utvrđivanju mogućih neispravnosti na vozilima, pogotovo onih koji se odnose na ispravnost ključnih sistema bezbednosti kao što su kočioni sistem, sistem upravljanja, provera izduvnih emisija…“, objašnjava Marinković.

Svaki vozač najbolje poznaje svoje vozilo, te bi pre tehničkog pregleda, to jest registracije, trebalo da reši problem ukoliko on postoji.

Marinković kaže da se najčešći problemi vozila na tehničkom pregledu odnose na stanje i performanse kočionog sistema (radno, pomoćno, parkirno kočenje, neujednačenost sila kočenjem, razlika sila kočenja), problemi sa izduvnom emisijom, sa uređajima za osvetljenje puta i signalizaciju, odnosno svako odstupanje opšteg stanja vozila od onoga kako je vozilo tipski homologovano.

Na naše pitanje da li se ne tehničkim pregledima „gleda kroz prste“, odgovara da ga moramo uputiti vozačima, kontrolorima na tehničkom pregledu i onima koji kontrolišu rad tehničkih pregleda.

„Razlozi za mnoge probleme su i ti da se godinama unazad dozvoljava uvoz polovnih vozila sa upitnim performansama u pogledu bezbednosti i uticaja na životnu okolinu“, ističe naš sagovornik.

Veoma važna novost je uvođenje Centralnog informacionog sistema tehničkih pregleda (CISTEP) u bliskoj budućnosti koji će znatno srediti i unaprediti ceo sistem. Tada će dobar deo “gledanja kroz prste” nestati.

Stanje u regionu je nešto bolje, skoro sve okolne zemlje su već prošle kroz period tranzicije i usaglašavanja normi tehničkog pregleda, mada je poznato da postoje mnogi problemi.

„Moramo što pre da se upustimo u njihovo rešavanje, bez odlaganja. Za to imamo sve neophodne resurse u pogledu znanja, opreme i volje da se to uradi i da se stanje provere bezebednosti vozila podigne na znatno viši nivo nego što je to sada. Mi stojimo na raspolaganju nadležnima u zemlji da pomognemo u ovome što je izuzetno značajno za celo društvo i sve učesnike u saobraćaju“, kaže Marinković.

Sutra: Vozila koja nemaju filter čestica za dizel motore i dalje prolaze tehnički pregled